Данашња медитација: Божја обећања су испуњена кроз Христа, Сина његова

Бог је одредио време за своја обећања и време за њихово испуњење. Од пророка до Јована Крститеља било је време обећања; од Јована Крститеља до краја времена је време њиховог испуњења.
Веран је Бог који нас је учинио дужником не зато што је нешто примио од нас, већ зато што нам је обећао веома сјајне ствари. Обећање се чинило мало: Такође се хтео да веже писменим споразумом, као да се обавезује са нама са обележјем својих обећања, тако да бисмо, када је почео да плаћа оно што је обећао, могли да проверимо редослед исплате. Стога је време пророка предвиђало обећања.
Бог је обећао вечно спасење и бескрајни блажени живот с анђелима и нераспадљивим наследјем, вечну славу, слаткоћу његова лица, свето пребивалиште на небесима и, након васкрсења, крај страха од смрти. Ово су посљедња обећања према којима је усмјерена сва наша духовна напетост: кад смо их остварили, више нећемо тражити, више нећемо тражити.
Али обећавајући и прорицајући Бога, желео је да укаже и на који начин ћемо доћи до крајњих стварности. Обећао је божанство људима, бесмртност смртницима, оправдање грешницима, славу презрелих. Међутим, људима је изгледало невероватно шта је Бог обећао: да ће од свог стања смртности, покварености, јада, слабости, прашине и пепела постати једнаки Божјим анђелима. И зашто су људи веровали, поред писаним савезом, Бог је желео и посредника своје верности. И желео је да он не буде само било који принц или било који анђео или арханђео, већ његов једини Син, да кроз њега покаже којим путем ће нас довести до оног краја који је обећао. Али мало је било могуће да је Бог учинио свог Сина оним који указује на пут: удаљио се за вас да га водите његовим путем.
Стога је било потребно са пророчанствима предвидјети да ће једини Син Божји доћи међу људе, попримити људску природу и тако постати човек и умрети, поново се уздићи, попети на небо, седети здесна Оца; он би испунио обећања међу народима, а након тога испунио би и обећање да ће се вратити да сакупи плодове онога што му је издао, да разликује посуде гнева од посуда милосрђа, правећи злим оним што им је претио , праведницима оно што је обећао.
Све је то требало предсказати, јер би се у противном уплашио. И тако се од њега очекивало с надом јер је већ био замишљен у вери.

Свети Аугустин, епископ