Католички морал: ефекти слободе и католички избори у животу

Живјети живот уроњен у Блаженства захтева живот који се живи у истинској слободи. Даље, живљење Блаженстава доводи до те истинске слободе. То је врста цикличне акције у нашем животу. Истинска слобода нас отвара Блаженствима и Блаженства нас испуњавају већом слободом да их откривамо и живимо.

На крају крајева, шта значи бити слободан? Пречесто повезујемо „слободу“ са „слободном вољом“. Мислимо да смо слободни када радимо шта желимо, кад год желимо, јер желимо. Многе културе данас се снажно фокусирају на људску слободу и људска права. Али ова пажња тако лако доводи до лажног осећаја шта слобода заиста јесте.

Па шта је слобода? Истинска слобода није способност да радимо оно што желимо; него је способност да радимо оно што бисмо требали. Истинска слобода се налази у свесном избору да извршимо Божју вољу и, прихватајући ту вољу, да живимо у складу са својим достојанством.

Тачно је да нам је Бог дао слободну вољу. Имамо ум да знамо истину и вољни смо да волимо добро. Стога смо обдарени способношћу да знамо и доносимо сопствене моралне одлуке, за разлику од чак и највиших животиња. Ове вештине су свети дарови који иду у срж онога што јесмо. Ум и разликоваће нас од свега створеног. Али ово мора бити врло јасно: једино исправним вежбањем свог интелекта и слободне воље постижемо истинску људску слободу. А обрнуто је такође тачно. Када прихватимо грех својом слободном вољом, постајемо робови греха и наше достојанство је у великој мери угрожено.

Када смо суочени са моралном одлуком, многи фактори играју улогу у одређивању морала по нашем избору. Катекизам идентификује пет фактора који могу повећати или смањити осећај кривице за оно што радимо: 1) незнање; 2) принуда; 3) Страх; 4) психолошки фактори; 5) Друштвени фактори. Било који од ових фактора може нас потенцијално збунити и тиме ометати нашу способност исправног деловања.

На пример, замислите ситуацију у којој неко делује неморално због неког утицаја на њега ван његове контроле. Можда их испуњава такав страх да реагују из тог страха и делују супротно моралном закону. Страх може лако збунити и довести у заблуду особу, што доводи до лоших моралних избора. Или узмимо за пример особу која никада није имала користи од јасног објашњавања Божје воље, већ су цео живот одгајани у окружењу које је „проповедало“ супротну моралну вредност. Они су заиста били неуки у моралној истини и, према томе, игноришу чињеницу да су нека њихова дела супротна моралном закону.

У обе ове ситуације човек може деловати супротно Божјој вољи, али истовремено, због фактора који су ван његове контроле, можда неће бити у потпуности одговоран за своје погрешне изборе. На крају, Бог је једини који зна све детаље и поправиће то.

Ако желимо бити заиста слободни и ако желимо доносити добре одлуке у животу, морамо тежити ослобађању од притисака и искушења која нам ови фактори намећу. Другим речима, морамо тежити томе да будемо потпуно свесни моралних одлука које су пред нама, да се ослободимо незнања, страха и принуде и да разумемо и превазиђемо било који психолошки или социјални утицај који би могао замаглити наше доношење одлука.

О овим темама биће више речи у следећим поглављима. За сада је важно само схватити да понекад нисмо у потпуности одговорни за погрешне одлуке које доносимо, чак и ако сама погрешна одлука задржава свој морални карактер као добра или лоша. Морамо бити потпуно свесни фактора који су укључени у наше морално доношење одлука и зато бирати добро уместо зла. Кроз свој добар избор доживљавамо и повећавамо истинску слободу коју смо позвани да поседујемо, а такође растемо у достојанству које нам је дато као вољена деца Божја.