Свети Кирило Јерусалимски, светац дана

Свети Кирило Јерусалимски: Кризе са којима се Црква данас суочава могу се чинити незнатним у поређењу са претњом коју представља аријанска јерес, која је негирала Христово божанство и умало победила хришћанство у четвртом веку. Кирил би био умешан у ову полемику, а свети Јероним га је оптужио за аријанство, а на крају су тврдили и људи његовог доба и због проглашења доктором Цркве 1822. године.

Биббиа

Одгајан у Јерусалиму и образован, посебно у Писму, епископ јерусалимски заређен за свештеника и током Великог поста задужен је за катехизацију оних који су се припремали за крштење и за катехизацију новокрштених током Ускрса. Његове катехезе остају вредне као примери обреда и теологије Цркве средином четвртог века.

Постоје опречни извештаји о околностима у којима је постао јерусалимски епископ. Сигурно је да су је ваљано осветили епископи провинције. Будући да је један од њих био Аријевац, Акације, могло се очекивати да ће уследити и његова „сарадња“. Убрзо је дошло до сукоба између Кирила и Акација, епископа оближње супарничке престонице Цезареје. Цирил позван у веће, оптужен за непослушност и продају имовине Црква да олакша сиромашне. Вероватно је то, међутим, била и теолошка разлика. Осуђен, протјеран из Јерусалима и касније положен право на њега, не без неког удруживања и помоћи Полуаријанаца. Половина његовог епископија провела је у изгнанству; његово прво искуство се поновило два пута. На крају се вратио и затекао Јерусалим растрган јереси, расколима и сукобима и опустошен злочином.

Свети Кирило Јерусалимски

Обоје су отишли ​​на цариградски сабор, где је измењени облик Никејског веровања објављен 381. године. Кирил је прихватио реч константна, то јест, Христос је исте супстанце или природе као и отац. Неки су рекли да је то чин покајања, али епископи сабора су га похвалили као поборника православља против Аријеваца. Иако није пријатељ највећег браниоца православља против Аријеваца, Кирил се може убројати међу оне које је Атанасије назвао „браћом, који значе оно што мислимо, а разликују се само у речи супсстанцијалан“.

крст и руке

Размишљање: Они који замишљају да су животи светаца једноставни и мирни, нетакнути вулгарним дахом контроверзе, нагло су шокирани причом. Међутим, не треба да чуди што ће свеци, заиста сви хришћани, искусити исте потешкоће као и њихов Господар. Дефиниција истине бескрајна је и сложена потрага, а добри мушкарци и жене патили су и од контроверзе и од грешке. Интелектуални, емоционални и политички блокови могу неко време успорити људе попут Кирила. Али њихов живот у целини је споменик поштењу и храбрости.