Данашње еванђеље 19. марта 2020. са коментаром

Из Еванђеља Исуса Христа према Матеју 1,16.18-21.24а.
Јаков је био отац Јосифа, мужа Маријина, од кога се родио Исус зван Христос.
Тако се догодило рођење Исуса Христа: његова мајка Марија, заручена са Јосифом, пронађена је трудном од Духа Светог пре него што су отишли ​​да живе заједно.
Њен супруг Џозеф, који је био праведан и није желео да се разведе од ње, одлучио је да је открије у тајности.
Али док је размишљао о тим стварима, анђео Господњи му се јавио у сну и рекао му: „Јосифе, сине Давидов, не бој се да поведеш са собом Марију, невесту своју, јер оно што се у њој генерише потиче од Духа. Свети.
Она ће родити сина и зваћете га Исус: он ће заправо спасити свој народ од његових грехова “.
Када се Јосиф пробудио из сна, учинио је како му је анђео Господњи заповедио.

Сан Бернардино из Сијене (1380-1444)
Фрањевачки свештеник

Беседа 2 о светом Јосифу; Опера 7, 16. 27-30 (преведено са бревијара)
Свети Јосифе, верни чувар тајни спасења
Када божанско снисхођење одабере некога за јединствену благодат или за узвишено стање, оној изабраној особи додељује све харизме које су неопходне за његову службу. Наравно, они такође доносе част одабраном. То се догодило пре свега у великом светом Јосифу, наводном оцу Господа Исуса Христа и истинском мужу краљице света и љубавници анђела. Вечни Отац га је изабрао за верног чувара и заштитника својих главних блага, свог Сина и своје невесте, и овај задатак је испунио с највећом решеношћу. Због тога му Господ каже: Слуга добри и верни, уђи у радост Господа свога (Мт. 25, 21).

Ако поставите Светог Јосифа пред целу Цркву Христову, он је изабрани и јединствени човек, преко кога је и под којим је Христос уведен на свет на природан и частан начин. Према томе, ако је цела света Црква дужна Мајци Девици, јер се она сматрала достојном да прими Христа кроз њу, па заиста после ње она посебну захвалност и поштовање дугује Јосифу.

Заиста, он означава закључак Старог завета и у њему велики патријарси и пророци постижу обећани плод. Заиста, само је он могао уживати у физичком присуству онога коме им је божанско снисхођење обећало. Свакако да му Христос није ускратио на небу ту фамилијарност, то страхопоштовање и то врло високо достојанство које му је показивао док је живео међу људима, као син свог оца, већ је то максимално довео до савршенства. Стога Господ без разлога додаје: „Уђи у радост Господа свога“.

Зато се сети нас, блажени Јосифе, и заложи се за свог претпостављеног Сина својом моћном молитвом; али и учини нас благодатним пресветој Деви вашој невести, која је Мајка онога који са Оцем и Духом Светим живи и царује заувек без краја.