Данашње еванђеље 25. марта 2020. са коментаром

Из Еванђеља Исуса Христа према Луки 1,26-38.
Тада је анђео Габријел Бог послао у град у Галилеји зван Назарет,
с дјевицом, зарученом за човјека из Давидове куће, званог Јосип. Девица се звала Марија.
Ушавши у њу рекла је: "Поздрављам вас, пуна милости, Господ је с вама."
На те речи је узнемирила и питала се шта је смисао таквог поздрављања.
Анђео јој рече: «Не бојте се, Марија, јер сте нашли милост с Богом.
Ево, зачећеш сина, родићеш га и назват ћеш га Исусом.
Биће велик и назваће га Сином Свевишњега; Господ Бог ће му дати престо свог оца Давида
и он ће заувек владати над Јаковљевом кућом и његовом краљевању неће бити краја. "
Тада је Марија рекла анђелу: "Како је то могуће? Не знам човека ».
Анђео је одговорио: "Свети Дух ће се спустити на вас, моћ Свевишњег ће бацити своју сенку на вас. Ко се роди, биће свет и назван божјим сином.
Погледајте: Елизабетх, ваша рођака, такође је родила сина у старости и ово је шести месец за њу, за који су сви рекли да је стерилан:
за Бога ништа није немогуће ».
Тада је Марија рекла: "Ево ме, Ја сам слушкиња Господња, нека ми се догоди оно што сте рекли."
И анђео ју је напустио.

Свети Амедео из Лозане (1108-1159)
Цистерцијански монах, а затим владика

Маријска хомилија ИИИ, СЦ 72
Реч се спустила у материцу Богородице
Реч је потекла од њега самог и спустила се испод њега кад је постао тело и настанио се међу нама (уп. Јн 1,14), када се лишио себе, узевши лик роба ( уп. Фил 2,7). Његово скидање је било спуштање. Међутим, сишао је тако да не буде лишен себе, постао је тело не престајући да буде Реч и не умањујући, узимајући човечанство, славу свог величанства. (...)

Као што сјај сунца продире у стакло не разбијајући га, и док поглед упада у чисту и мирну течност без одвајања или раздвајања да би све сондирао до дна, тако је и Божја Реч ушла у девичанско пребивалиште и изашла, док је Богородичина материца остала затворена. (...) Невидљиви Бог је тако постао видљив човек; онај ко није могао ни да пати ни да умре, показао се да је патник и смртник. Онај ко избегне границе наше природе, желео је да буде тамо задржан. Затворен је у материци мајке, оне чија неизмерност затвара цело небо и земљу. А онога кога небеска небеса не могу садржати, Маријина материца га загрли.

Ако тражите како се то догодило, слушајте како арханђео објашњава Марији разоткривање тајне, овим речима: „Дух Свети сићи ​​ће на вас, сила Свевишњег ће вас засенити“ (Лк 1,35). (...) Јер пожељно свима и, пре свега, ви сте тај који је изабрао тако да ћете пунином благодати победити све оне који су, пре или после вас, били или ће бити тамо.