Еванђеље од 13. априла 2020. са коментаром

Из Еванђеља Исуса Христа по Матеју 28,8-15.
У то време, напустивши гроб с великим страхом и радошћу, жене су потрчале да дају објаву његовим ученицима.
И ево, Исус им изађе у сусрет рекавши: "Поздрављам вас." И они су дошли, узели га за ноге и поклонили му се.
Тада им Исус рече: «Не бојте се; иди и најави мојој браћи да иду у Галилеју и тамо ће ме видети ».
Док су били на путу, неки од стражара ушли су у град и рекли првосвештеницима шта се догодило.
Затим су се састали са старешинама и одлучили да дају добру суму новца војницима рекавши:
«Изјављујете: његови ученици су дошли ноћу и украли је док смо ми спавали.
А ако икад дође до ува гувернера, наговорићемо га и ослободити вас сваке досаде. '
Они су, узевши новац, поступили према примљеним упутствима. Тако се ова гласина проширила међу Јеврејима до данас.

Гиованни Царпазио (ВИИ век)
монах и епископ

Поглавља подстицаја бр. 1, 14, 89
Са дрхтајем радујте се Господу
Као што је вечни краљ свемира, чије Краљевство нема ни почетак ни крај, тако се дешава да се труд оних који одлуче да пате за њега и за врлине награди. Јер почасти садашњег живота, ма колико оне биле сјајне, потпуно нестају у овом животу. Супротно томе, части које Бог даје онима који су је достојни, непоткупљиве части, остају заувек. (...)

Написано је: „Објављујем вам велику радост која ће припадати целом народу“ (Лк 2,10), а не једном делу народа. И „цела вас земља штује и пева“ (Пс 66,4 ЛКСКС). Ни једног дела земље. Зато не ограничавајте. Певање није од оних који траже помоћ, већ од оних који су у радости. Ако је то случај, никада не очајавамо, већ срећно живимо садашњи живот, мислећи на радост и срећу коју нам доноси. Међутим, својој радости додајемо страх од Бога, као што је написано: „С трепетом се радујте“ (Пс 2,11). Тако су, пуне страха и велике радости, жене око Марије отрчале до гроба (уп. Мт 28,8). И ми ћемо једног дана, ако радости додамо страх, појурити ћемо ка разумљивој гробници. Запањен сам да се страх може занемарити. Јер нико није безгрешан, било да је то Мојсије или апостол Петар. У њима је, међутим, божанска љубав била јача, она је протеривала страх (уп. 1 Јн 4,18:XNUMX) у време егзодуса. (...)

Ко не жели да се назива мудрим, разборитим и Божјим пријатељем, да своју душу представи Господу онако како ју је примио, чисту, нетакнуту, потпуно беспрекорну? Ко не жели да то буде тако крунисано на небу и да га анђели називају блаженим?