Да ли знате црквене смернице о кремирању?

Занимљива напомена о томе су наши обичаји на гробљима. Пре свега, као што сам већ рекао, рецимо да је особа „сахрањена“. Овај језик потиче из веровања да је смрт привремена. Свако тело је у „сну смрти“ и чека коначно ускрснуће. На католичким гробљима чак имамо навику да сахранимо особу окренуту према Истоку. Разлог томе је што се каже да је „Исток“ место одакле ће се Исус вратити. Можда је то само симболика. Заиста немамо начина да дословно знамо како ће се догодити овај Други долазак. Али као чин вере, препознајемо овај повратак са Истока сахрањујући своје вољене у таквом положају да ће се, кад устану, суочити са Истоком. Неке могу заинтригирати они који су кремирани или су погинули у пожару или на неки други начин који је резултирао уништењем тела. Ово је лако. Ако Бог може створити Универзум ни из чега, онда сигурно може окупити све земаљске остатке, без обзира где и у ком облику се ти остаци налазе. Али то покреће добру ствар у вези са кремирањем.

Кремирање је данас све чешће. Црква дозвољава кремирање, али додаје неке посебне смернице за кремирање. Сврха смерница је да заштити нашу веру у васкрсење тела. Суштина је да све док се намера кремирања ни на који начин не коси са веровањем у васкрсење тела, кремирање је дозвољено. Другим речима, оно што радимо са нашим земаљским остацима након смрти или онима наших најмилијих открива у шта верујемо. Дакле, оно што радимо треба јасно да одражава наша уверења. Дајем пример за илустрацију. Ако би некога кремирали и желели да се његов пепео поспе на Вриглеи Фиелду јер су били тврдоглави љубитељи младунаца и желели да буду стално са младунцима, то би било питање вере. Зашто? Јер ако се тако поспе пепео, човек се не може повезати са младунцима. Даље, чинећи овако нешто, игнорише се чињеница да морају бити сахрањени с надом и вером у своје будуће васкрсење. Али постоје неки практични разлози за кремирање који га понекад чине прихватљивим. То може бити јефтиније, па неке породице морају то узети у обзир с обзиром на високе трошкове сахране, може дозволити паровима да буду сахрањени заједно у истој гробници, може омогућити породици да лакше превози остатке свог вољеног у други део земље у коме ће се извршити коначно сахрањивање (нпр. у граду рођења). У овим случајевима разлог за кремирање је практичнији него што нема никакве везе са вером. Последња кључна ствар коју треба поменути је да кремирани остаци треба да буду сахрањени. Ово је део целокупног католичког ритуала и одражава Исусову смрт, сахрану и васкрсење, па је чак и покоп ствар вере.