Кад вас Бог пошаље у неочекиваном правцу

Оно што се дешава у животу није увек уредно или предвидљиво. Ево неколико идеја за проналажење мира усред конфузије.

Неочекивани обрти
Јутрос сам шетао тротоаром који се протеже дуж западне стране Централ парка и дивио се његовој геометрији: шестоугаони камен испод мојих ногу оивичен је циглама налик паркету, уз уредан камени зид. Одмах иза зида лежао је сам парк, где су се деликатне гране голог дрвећа увијале у плаво небо, а нестална галама кућних врабаца израњала је из јазаваца са пипцима.

Контраст између правог, уређеног тротоара који је направио човек и замршене, усковитлане бујности природе која се налази изнад њених граница навела ме је на размишљање о разликама између Божјег и човековог створења.

Свет садржи безброј примера кругова које је направио Бог: месец, пупак, грожђе, капи воде и центар цвећа. Троуглови су такође лако уочљиви. Постоје мачји носови и уши, четинари, планински врхови, листови агаве и делте река.

Али шта је са оним најчешћим обликом у свету који је направио човек, правоугаоником? Тражио сам у свом мозгу природне парњаке, и иако сам мислио и мислио да имам само два: зубе и кристале соли. Ово ме је изненадило. Да ли преферирамо правоугаонике само зато што је лакше планирати и градити блокове и праве линије? Или то има неке везе са начином на који људи претпостављају да живот треба да буде линеаран? Не знам.

Постоји изрека да Бог пише право кривим линијама. Док гледам лепоту дрвета зими, са гранама, гранама и гранчицама које сежу до неба у наизглед збуњујућем, али очигледно планираном узорку, могу да схватим нешто од тога шта то значи.

Божји план није увек уредан и предвидљив онако како ја желим да буде. У мом животу има преокрета које не могу предвидети или предвидети. То не значи да је гранање у неочекиваним правцима лоше или погрешно. Све то значи да на сваком новом месту на којем се нађем, треба да наставим да растем, да сежем горе, да живим за и са Господом.