Колико често католици могу да се причесте?

Многи људи мисле да се могу причестити само једном дневно. И многи људи претпостављају да, да би се причестили, морају присуствовати миси. Да ли су ове уобичајене претпоставке тачне? А ако не, колико често католици могу да се причешћују и под којим условима?

Причешће и миса
Законик канонског права, који регулише дељење тајни, примећује (Канон 918) да „снажно се препоручује да се верни причешћују током евхаристијског славља [тј. Источне мисе или божанске литургије]“. Али Законик одмах примећује да се причест „међутим мора делити ван мисе онима који то траже из праведних разлога, поштујући литургијске обреде“. Другим речима, иако је учешће у миси пожељно, није потребно причешћивање. Можете ући у мису након што се причест почне делити и поћи горе да бисте је примили. Заиста, с обзиром да Црква жели да подстакне често причешћивање, протеклих година било је уобичајено да свештеници деле причест пре мисе, током мисе и после мисе у областима у којима је било оних који су се желели причестити сваки дан, али не и имали су времена да присуствују миси, на пример у квартима радничке класе у градовима или сеоским пољопривредним подручјима, где се радници заустављају да би се причестили на путу до својих фабрика или поља.

Причешће и наша недељна дужност
Важно је, међутим, приметити да причешћивање само по себи не испуњава нашу недељну дужност да присуствујемо миси и клањамо се Богу.Због тога морамо присуствовати миси, без обзира да ли се причешћујемо или не. Другим речима, наша недељна дужност не захтева да се причестимо, стога примање причешћа ван мисе или на миси којој нисмо присуствовали (будући да смо, рецимо, стигли са закашњењем, као у пример горе) не би задовољио нашу недељну дужност. То може учинити само учешће у миси.

Причест два пута дневно
Црква омогућава вернима да се причешћују до два пута дневно. Као што примећује канон 917 Законика канонског права, „Особа која је већ примила Пресвету Евхаристију може је примити други пут истог дана само као део евхаристијског славља у којем особа учествује ...“ Први пријем може бити на било ком околности, укључујући (као што је горе речено) улазак на мису која је већ у току или учествовање у овлашћеној служби за причест; али друго мора увек бити током мисе којој сте присуствовали.

Овај захтев нас подсећа да евхаристија није само храна за наше душе. Освешта се и дистрибуира током мисе, у контексту обожавања Бога у нашој заједници. Причест можемо добити ван мисе или без присуства на миси, али ако желимо да је примамо више од једном дневно, морамо се повезати са већом заједницом. : Тело Христово, Црква, која се формира и учвршћује заједничким конзумирањем евхаристијског Тела Христовог.

Важно је напоменути да канонско право прецизира да друго примање Причешћа у једном дану мора увек бити на миси у којој неко учествује. Другим речима, чак и ако сте се причестили на миси на почетку дана, морате примити још једну мису да бисте се причестили други пут. Не можете добити другу причест дан ван мисе или мисе којој нисте присуствовали.

Даљи изузетак
Постоји околност у којој се католик може причестити више пута дневно без присуства на миси: када је у животној опасности. У овом случају, тамо где учешће на миси можда није могуће, Цанон 921 примећује да Црква нуди Свето Причешће као виатицум, дословно „храну за улицу“. Они који су у животној опасности могу се и морају често причешћивати док таква опасност не прође.