Одлазе ли нерођене бебе на небо?

П. Да ли абортиране бебе, оне изгубљене побачајем и оне које су мртворођене одлазе у рај?

А. Ово питање поприма дубоки лични значај за оне родитеље који су изгубили дете на један од ових начина. Стога је прво на шта треба указати да је Бог Бог савршене љубави. Његова милост превазилази оно што можемо разумети. Требали бисмо бити у миру знајући да је Бог тај који ће упознати ову драгоцену децу кад изађу из овог живота и пре него што се роде.

Шта се дешава са овим драгоценим малишанима? На крају не знамо јер нам одговор никада није откривен директно кроз Свето писмо и Црква никада није дефинитивно говорила о овом питању. Међутим, можемо понудити разне опције засноване на принципима наше вере и мудрости учења светих. Ево неколико разматрања:

Прво, верујемо да је благодат крштења неопходна за спасење. Ова деца нису крштена. Али то нас не би требало навести на закључак да нисам на небу. Иако је наша Црква учила да је крштење неопходно за спасење, такође је учила да Бог може понудити благодат крштења директно и изван чина физичког крштења. Стога Бог може да одлучи да понуди благодат крштења овој деци на начин који он одабере. Бог се везује за тајне, али није везан за њих. Стога не бисмо требали бринути да ли ће ове бебе умрети без спољног чина крштења. Бог им може лако понудити ову благодат директно ако то жели.

Друго, неки сугеришу да Бог зна која би од побачених беба то изабрала или не. Иако никада нису живели свој живот на овом свету, неки претпостављају да савршено знање о Богу укључује и знање о томе како би та деца живела да им се пружила прилика. Ово је само нагађање, али сигурно је могућност. Ако је ово истина, тада ће се овој деци судити у складу са Божјим моралним законом и његовим савршеним знањем о њиховој слободној вољи.

Треће, неки сугеришу да им Бог нуди спасење на сличан начин као што га је понудио анђелима. Даје им се могућност избора када дођу у Божје присуство и тај избор постаје њихов вечни избор. Као што су анђели морали да бирају да ли ће служити Богу с љубављу и слободом, тако може бити да та деца имају прилику да бирају или одбацују Бога у време своје смрти. Ако одлуче да воле и служе Богу, спасени су. Ако одлуче да одбаце Бога (као што је то учинила трећина анђела), они слободно бирају Пакао.

Четврто, нетачно је једноставно рећи да све побачене, побачене или мртворођене бебе аутоматски одлазе на Небо. Ово негира њихов слободан избор. Морамо се поуздати да ће им Бог дозволити да извршавају свој слободни избор као и сви ми.

Коначно, морамо са апсолутном сигурношћу веровати да Бог воли ову најдрагоценију децу много више него што је ико од нас икада могао. Његова милост и правда су савршени и према њима ће се поступати у складу са том милошћу и правдом.