Говоре о вакцини и још више, не више од Исуса (отац Гиулио Сцоззаро)

ПРИЧАЈУ О ВАКЦИНИ И ВИШЕ, ВИШЕ О ИСУСУ!

Знамо значење миса у Исусовом говору. Он још увек није установио своју мису или евхаристијску жртву, а мисе у данашњем говору Јеванђеља синоним су за жетву. Операција кошења и жетве житарица, а посебно пшенице, када су класје сазреле.

Време жетве тих дана указивало је на жетву и приход од жетве, односно жетве, посебно с обзиром на количину.

У свом говору, Исус шири концепт на потребу да апостолат у свету окупи и обраћења грешника и многа звања.

Мислио је и каже и данас да у свету постоји много душа које треба преобратити, али мало је свештеника који се могу жртвовати и оставити по страни људску радост да се у потпуности посвете циљу Јеванђеља. Ко се одазове Исусовом позиву мора схватити да почиње нови живот и мора потпуно напустити стари менталитет!

Света Црква је у ово доба изнутра излизана од стране неколико страна, они се супротстављају концепцијама о најважнијим питањима доктрине. Уместо да бринемо због пропадања хришћанства због велике кризе која постоји и противљења толиког броја антиклерикалаца, много се расправља о екологији, свештенству ожењених жена и мушкараца, мајци земљи, поштовању Пацхамаме и посебно о вакцини.

Француска се јуче одрекла вакцине јер је несигурна, у Италији се не ињектира само у многе несвесне који је прихватају чак и без икаквих гаранција и довољних експеримената, штавише Бергоглио и данас ЦЕИ настављају да позивају католике на вакцинацију, они пропагирају непристојну мешавину и импровизовано. Нико не може да пружи ни један једини доказ о примени вакцине.

ДА БИ БИСКУП СВЕ СВОЈЕ ПОВЕРЕЊЕ ПОСТАВИО У ВАКЦИНУ И ОГЛАШАВАО ИСПУЊАВАЊЕМ, НАДСТОРАЊЕМ И АУТОРИТЕТОМ, ЗНАЧИ ДА ВИШЕ НЕ ВЕРУЈЕ У БОЖАНСТВО ИСУСА ХРИСТА. ВЕРУЈЕТЕ ЛИ ШТА ПОКАЖУЈУ ПРИЈАТЕЉИ КОЈИ ИМАЈУ ОСТАЛЕ ПРОЈЕКТЕ КОЈИ НИСУ ДОБРИ ЗА ХУМАНОСТ ...

То није теорија, видели смо да Исуса игноришу многи епископи и они не дају интервјуе о његовој свемоћи и неоправданости његових чуда, нити о епохалној кризи у Цркви, он не протестује због затварања Цркава и незамислива ограничења само за католике.

Свет је одбацио Бога јер је био условљен лажовима. Ако хришћани више не бране Исуса и Цркву, ко ће то морати учинити?

Мислим на слепило толико хришћана који су далеко од Исуса и збуњени у свету. Шта ће бити с њима? Где ће отићи вечно? «Исусе, ти се побрини за то».

Тишина присутна код многих свештених службеника који нису у стању да говоре о Јеванђељу и заповестима је тишина која настаје када више не разговарају са Исусом у молитви.
То је тишина која нагриза, уништава њихову веру и Исус им је указао велико поверење тражећи од њих живахну сарадњу за вечно спасење душа.

Њихов одговор је у многим случајевима само људски, више нема свете проповеди засноване на Јеванђељу. То су ефекти заборављања приоритета Бога у животу, а ми се на крају бавимо само хуманитарним аспектима који не представљају оно што Бог тражи од епископа и свештеника.

Сваки хришћанин који је упао у духовну тишину тада се супротставља Исусу, чак и ако увек постоји могућност да поврати веру и достојанство.

Све је могуће када се покајемо и обожавамо Исуса: „Тако нешто нисмо видели у Израелу!“ Исус увек чини велика чуда.

У свету владају очај, неморал и верска равнодушност. Епископи и свештеници пре свега имају меродаван задатак да сведоче Христа у свим околностима, али без сталне молитве и праведности човек постаје атеиста!
Ко онда разговара са атеистима Исуса Христа и покушава да их преобрати?

У свету постоји обиље пространства добрих душа спремних за прикупљање и доношење у Цркву. Време је жетве ...

О Исусу и Госпи морамо разговарати са свима које знамо, чак и са атеистима, ово је најбољи начин да им покажемо љубав.

Многи добри људи се не моле, али су спремни да прихвате позив за обраћење и верују у Јеванђеље. Не заборављајући многе грешнике уроњене у пороке: и они Исус желе да спасу, али потребно је много молитава.

Помолимо се са већом посвећеношћу за потребе наше вољене Цркве, за њене немарне Пастире. Сетимо се свих њих у круници.