Папа Фрања: ко сам ја да судим Гејевима?

Католичка црква се 1976. године први пут суочила са темом хомосексуалности, коју је издала Конгрегација за доктрину вере, а која је у овом тренутку утврдила: хомосексуалност је патолошког устава и нешто је урођено, њихова кривица ће се просуђивати разборито, према моралном поретку, хомосексуалним односима недостаје њихово суштинско и неопходно правило. Стога кажемо да је Католичка црква врло пажљива према овој дискриминацији у заједници особа истог пола. Оно што је ревидирао и о којем је расправљао само десет година касније немачки папа, са којим је изјавио:хомосексуална особа сама по себи није грешник, али са моралне тачке гледишта мора се сматрати особом са поремећеним понашањем. Подсетимо се одломка из Библије који предвиђа темељно сједињење мушкарца и жене с циљем размножавања и формирања породице.

Чак и ако је данас заједница међу хомосексуалцима заштићена правима закона, за Цркву је и даље илегална веза. Хајде да видимо где смо стигли са законодавне и социјалне тачке гледишта: за хомосексуалне људе то је грађанска заједница заснована дакле на породичном закону, којој даје права за учешће у наследству, до реверзибилности пензије у случају смрт једног од супружника, а недавно и могућност усвојења како је предвиђено за хетеросексуалне парове. Али ево шта нам папа Фрањо говори о хомосексуалцима и лезбијкама: ако хомосексуална особа тражи Господа, ко сам ја да јој судим? тим људима се не сме судити, али их треба поздравити, проблем није у овој тенденцији, проблем је лобирање у послу, у пасусу 2358 Катихизиса Католичке цркве предвиђа ову ставку: људе са овом склоношћу, објективно поремећене, морају бити примљени с поштовањем и саосећањем, они су људи позвани да поштују вољу Божију. Изгледа да је Немачка изразила воља за променом катихизиса Католичке цркве о хомосексуалном дискурсу.