Размислите данас о истинским потребама људи око вас

„Дођите сами на пусто место и одморите се неко време.“ Марко 6:34

Дванаесторица су се управо вратили са одласка на село да проповедају јеванђеље. Били су уморни. Исус их у свом саосећању позива да пођу с њим да се мало одморе. Затим се укрцају на чамац да би стигли до напуштеног места. Али кад људи сазнају за ово, пођу пешице до места куда је кренуо њихов чамац. Па кад брод стигне, чека их гужва.

Исус се наравно не љути. Не дозвољава да га обесхрабри горљива жеља људи да буду с Њим и са Дванаесторицом. Уместо тога, Јеванђеље говори да када их је Исус угледао, „срце му је било сажаљено“ и почео је да их подучава многим стварима.

У нашем животу, након што смо добро служили другима, разумљиво је жељети одмор. Исус је то желео и за себе и за своје апостоле. Али једина ствар коју је Исус дозволио да „прекине“ Његов одмор била је јасна жеља људи да буду с Њим и да се хране Његовом проповедом. Из овог примера нашег Господа може се много научити.

На пример, има много случајева када родитељ можда пожели да буде сам неко време, али ипак настају породични проблеми који захтевају његову пажњу. Свештеници и религиозни службеници такође могу имати неочекиване дужности које проистичу из њихове службе, што у први мах изгледа да прекида њихове планове. Исто се може рећи за било који позив или ситуацију у животу. Можда мислимо да нам треба једно, али онда дужност позове и схватимо да смо потребни на другачији начин.

Кључ дељења Христове апостолске мисије, било за наше породице, Цркву, заједнице или пријатеље, јесте бити спремни и вољни бити великодушни са својим временом и енергијом. Истина је да ће понекад разборитост диктирати потребу за одмором, али понекад ће позив на доброчинство заменити оно што сматрамо легитимном потребом за нашим одмором и опуштањем. А када се од нас затражи истинско доброчинство, увек ћемо открити да нам наш Господ даје благодат неопходну да будемо великодушни са својим временом. Често је у оним тренуцима када наш Господ одлучи да нас користи на начине који се заиста преображавају за друге.

Размислите данас о истинским потребама људи око вас. Постоје ли људи који би данас имали велику корист од вашег времена и пажње? Постоје ли потребе других које ће захтевати од вас да промените своје планове и дате се на тежак начин? Не оклевајте да се великодушно поклоните другима. Заправо, овај облик доброчинства не само да се трансформише за оне којима служимо, већ је често једна од најугоднијих и најомиљенијих активности које можемо учинити и за себе.

Мој великодушни Господе, дао си се без резерве. Људи су Ти долазили у својој потреби и ниси оклевао да им служиш из љубави. Дај ми срце које опонаша Твоју великодушност и помози ми да увек кажем „Да“ за добротворно дело на које сам позван. Могу ли да научим да доживљавам велику радост у служењу другима, посебно у оним непланираним и неочекиваним животним околностима. Исусе, верујем у тебе.