Размислите данас о свему ономе што вам је наш Господ рекао у дубини ваше душе

"Сада, Учитељу, можеш пустити свог слугу у миру, према својој речи, јер су моје очи виделе твоје спасење, које си припремио за очи свих народа: светлост за откривење незнабошцима и слава за твој народ Израел ". Лука 2: 29-32

У време Исусовог рођења постојао је човек по имену Симеон који се читав свој живот припремао за значајан тренутак. Као и сви верни Јевреји тог времена, и Симеон је чекао долазећег Месију. Дух Свети му је открио да ће заиста видети Месију пре његове смрти, и тако се то догодило када су Марија и Јосиф одвели Исуса у храм да га принесу Господу као дете.

Покушајте да замислите сцену. Симеоне је живео свето и предано. И дубоко у савести, знао је да се његов живот на земљи неће завршити све док не буде имао привилегију да својим очима види Спаситеља света. Знао је то из посебног дара вере, унутрашњег откривења Светог Духа, и веровао је.

Корисно је размишљати о овом јединственом дару знања који је Симеон имао током свог живота. Знање обично стичемо кроз наших пет чула. Нешто видимо, чујемо, окусимо, помиришемо или чујемо и последично сазнајемо да је то истина. Физичко знање је врло поуздано и уобичајен је начин на који ствари упознајемо. Али овај дар знања који је Симеон имао био је другачији. Било је дубље и било је духовне природе. Знао је да ће видети Месију пре него што умре, не због спољне чулне перцепције коју је примио, већ због унутрашњег откривења Светог Духа.

Ова истина поставља питање која врста знања је најсигурнија? Нешто што видите очима, додиром, мирисом, чујем или укусом? Или нешто што вам Бог говори дубоко у вашој души откривањем благодати? Иако су ове врсте знања различите, важно је схватити да је духовно знање које даје Дух Свети много сигурније од било чега што се перципира само кроз пет чула. Ово духовно знање има моћ да промени ваш живот и усмери све ваше поступке ка том откривењу.

За Симеона се ово унутрашње знање духовне природе изненада стопило са његових пет чула када је Исус уведен у храм. Симеон је одједном видео, чуо и осетио ово Дете за које је знао да ће га једног дана видети својим очима и додирнути рукама. За Симеона је тај тренутак био врхунац његовог живота.

Размислите данас о свему ономе што вам је наш Господ рекао у дубини ваше душе. Пречесто игноришемо његов нежни глас док говори, више волећи да живимо само у чулном свету. Али духовна стварност у нама мора постати центар и темељ нашег живота. Ту Бог говори и ту ћемо и ми открити средишњу сврху и смисао свог живота.

Мој духовни Господе, захваљујем ти на безброј начина на који ми говориш дању и ноћу дубоко у мојој души. Помози ми да увек будем пажљив према теби и твом нежном гласу док ми говориш. Нека само Твој глас и Твој глас постану водиља мог живота. Могу ли се поуздати у Твоју Реч и никада не оклевати од мисије коју си ми поверио. Исусе, верујем у тебе.