Размислите данас о својој понизности и поверењу

Господе, нисам достојан да те пустим под свој кров; само реци реч и слуга мој ће оздравити. „Матеј 8: 8

Ова позната фраза се понавља сваки пут када се припремамо за одлазак на Свето Причешће. То је изјава велике понизности и поверења римског стотника који је тражио од Исуса да излечи свог слугу издалека.

Исус је импресиониран вером овог човека који каже да „ни у једном Израелу нисам нашао такву веру“. Вреди размотрити веру овог човека као узор сопствене вере.

Прво, погледајмо његову понизност. Стотник признаје да није „достојан“ да му Исус дође кући. Ово је истина. Нико од нас није достојан тако велике благодати. Кућа на коју се ово духовно односи је наша душа. Нисмо достојни Исуса који улази у наше душе да би тамо пребивао. У почетку ово може бити тешко прихватити. Зар нисмо заиста достојни овога? Па, не, нисмо. Ово је само чињеница.

Важно је знати да је то случај, тако да, у овом скромном схватању, такође можемо препознати да Исус ипак одлучује да нам дође. Препознавање наше недостојности требало би само да нас испуни великом захвалношћу што нам Исус долази у овом понизном стању. Овај човек је био оправдан у смислу да је Бог на њега излио своју благодат због своје понизности.

Такође је имао велико поверење у Исуса, а чињеница да је стотник знао да није достојан те благодати чини његово поверење још светим. Свети је по томе што је знао да није достојан, али такође је знао да га је Исус још увек волео и желео да дође к њему и излечи његовог слугу.

То нам показује да наше поверење у Исуса не мора бити засновано на томе имамо ли или не право на Његово присуство у нашем животу, већ нам показује да се наше поверење заснива на нашем знању о његовој бескрајној милости и саосећању. Кад видимо ту милост и саосећање, моћи ћемо да је тражимо. Опет, ми то не чинимо јер имамо право; радије то чинимо јер је то оно што Исус жели. Жели да тражимо његову милост упркос нашој недостојности.

Размислите данас о својој понизности и поверењу. Можете ли молити ову молитву са истом вером као и стотник? Дозволите ми да вам будем узор, посебно сваки пут када се припремите да примите Исуса „под својим кровом“ у Светој Причешћу.

Господе, нисам те достојан. Нисам нарочито достојан да вас примим у Светом Причешћу. Помози ми да понизно признам ову чињеницу и, у тој понизности, помози ми и да признам чињеницу да ипак желиш да ми дођеш. Исусе, верујем у тебе.