Зашто се Госпа појавила на три фонтане?

ЗАШТО НА ТРИ ФОНТАНЕ?
У сваком указању Богородице, међу многим питањима која си поставља хришћански народ, увек извирује оно зашто се место догађа, „Зашто баш овде, а не негде другде? Да ли ово место има нешто посебно или постоји неки разлог зашто га је Госпа изабрала? ».

Свакако никада ништа не ради случајно, ништа не препушта импровизацији или хиру. Све и сваки аспект догађаја има своју прецизну и дубоку мотивацију. Врло често нам ови разлози измичу на први поглед, али онда, ако заробимо у прошлост, у историју, неки од њих изађу на видело и изгледају изненађујуће. Небо такође има своје сећање и, можда после векова, ово сећање постаје зелено и поприма нове боје.

Занимљиво је приметити како историја човечанства и места на којима се догађају одређени догађаји такође постају део небеске стратегије. Откако је Божји Син ушао у време, време је такође део одвијања Божјег плана, тог плана који називамо „историјом спасења“. Света Марија је чак и после Успења на небо толико блиска и укључена у живот своје деце да свачију причу чини својом. Мајка увек чини „причу“ своје деце својом. Затим се питамо: да ли постоји нешто посебно на том месту Три фонтане што је привукло симпатије Небеске краљице због које је одлучила да се тамо појави? И онда, зашто се тај локалитет зове „Ле Тре Фонтане“?

Према древној традицији која сеже у прве векове хришћанства, потврђеној историјским документима од велике вредности, мучеништво апостола Павла, које се догодило 67. године по наредби цара Нерона, било би поједено у месту које се тада звало Акуае Салвиае, управо тамо где данас стоји опатија Три фонтане. Одсецање главе апостолу, увек према традицији, одвијало се под бором, близу мермерног камена, који се сада може видети у углу саме цркве. Каже се да је глава апостола, одсечена одлучујућим ударцем мача, три пута одскочила о земљу и да би при сваком скоку извирао извор воде. Место су одмах частили хришћани и на њему је саграђен храм који је садржао три мермерна храма подигнута на три чудесна извора.

Такође се каже да је на том подручју заклана читава римска легија коју је предводио генерал Зено, легија коју је пре мучеништва цар Диоклецијан осудио да изгради грандиозна купатила која носе његово име и од остатака којих је Микеланђело касније нацртао сјајну цркву св. С. Мариа дегли Ангели алле Терме, што је резултирало, иако посредно, једним од првих храмова које су хришћани подигли Марији Пресветој. Даље, свети Бернард од Цлаирваук неко време је живео у овој опатији, уважени љубавник и кантор Маријин. И током многих векова то место је одзвањало и још увек одјекује похвалама и зазивима подигнутим Марији. И она не заборавља. Али најспецифичнији аспект који је вероватно натерао Госпу да одабере ту локацију морао је бити посебна референца на Светог Павла, не само због његовог обраћења, већ и због љубави према Цркви и његовом делу евангелизације. Заправо, оно што се догодило апостолу на путу за Дамаск има неколико додирних тачака са оним што се догодило у овом указању Девице Марији Бруни Корнакијоли. Саул, касније назван Павлом, преобратио се на речи Онога који му је, након што га је бацио с коња и заслепио блиставом светлошћу, рекао: „Ја сам онај кога прогониш!“. На Тре Фонтане Мадонна ће рећи видећи, покривајући га својом нежном светлошћу: „Прогониш ме, доста је!“ И она га позива да уђе у праву Цркву коју небеска краљица дефинише као „овие санто, небески двор на земљи“. И у тој књизи коју држи у рукама и при срцу, а то је књига Откривења, постоји велики део који је изашао из срца и уста „апостола незнабожаца“, посланог да објави истину пагански свет, а који протестанти неправедно сматрају својим покровитељем. А колико је Павле патио од подела насталих у оним хришћанским заједницама које је основао, може се разумети из његових писама: „Писао сам вам у тренутку велике невоље и узнемиреног срца, међу многим сузама, али не да би вас растужио, већ да бисте знали неизмерну наклоност коју имам према вама “(2. Кор. 2,4).

Чини нам се да тада не грешимо ако тумачимо држање тих апостолских речи у срцу као да је Госпа намеравала да их учини својим и понови их свакоме од нас. Јер свака његова посета овој земљи на видљив начин представља позив на истинску веру и јединство. И својим сузама не жели толико да нас растужи колико да нам да на знање неизмерну наклоност коју има према свима нама. Јединство међу хришћанима један је од разлога за његову забринутост и због тога нас позива на молитву.

У пракси, оно што ће Госпа поново предложити на Три чесме је иста она порука коју је свети Павле живео и објављивао у свом апостолском животу и коју можемо сажети у три тачке:

1. обраћење грешника, посебно из њихове неморалности (место где се Марија појављује било је позориште);

2. преобраћење неверника из њиховог атеизма и њиховог става равнодушности према Богу и натприродној стварности; јединство хришћана, то јест истински екуменизам, тако да се испуни молитва и чежња његовог Сина: направи један завој под вођством једног пастира. Чињеница да се локалитет налази у Риму сама по себи је референца на Петра, на стену на којој је основана Црква, на гаранцију истине и сигурности самог Откривења.

Госпа показује посебну наклоност и бригу према папи. Овим жели да јасно стави до знања да је пастир „светог овца“ и да не постоји истинска Црква, у пуном смислу тог израза, ако неко остави по страни јединство с њим. Бруно је био протестант и Госпа жели да га одмах просветли по овом питању, даље од којег и даље лутамо и пипамо попут слепих људи. А пошто говоримо о Риму и папи, поново примећујемо да је ово указање на Тре Фонтане врло „дискретно“, можда дискретније од других. Вероватно зато што је Рим седиште папе, Марија у својој деликатности не жели да га натера да заузме друго место или да се умеша у њену мисију као Христов намесник, њен Син. Дискреција је увек била његова специфична карактеристика, у свим околностима, како у његовом земаљском постојању, тако и сада у оном небеском.