13 Новембар

Похвала, част, милост и свака снага и љубав Марији мајци Исусовој.Хвала ти мајко јер си ми близу, јер ме спашаваш и волиш. Овај дан је за мене незабораван, дан без заласка сунца попут Пасхе Господње. Ово је дан када се Небо сагнуло нада мном и Свети учинили чудесна дела. 13. новембар, Маријин дан, мој дан, дан када Небеска Мајка ставља свог грешног сина у своју материцу и спашава га за целу вечност. 13. новембар је дан у којем Мајка заповеда својим Анђелима да се спусте на Земљу, дан у којем Тројство са Небеском мајком исцељује вечну болесницу која је, упркос томе што нема болести, своје тело савила од света.

Месец дана пре овог дана сећамо се да Небеска Мајка тера да сунце скаче у Фатими, 13. новембра мајка тера живот свог грешног сина. Сада године пролазе и могу само да захвалим Мајци Божијој, од ње могу да црпим само милост и мир. Кад се осврнем уназад и помислим на тај 13. новембар пре много година, сетим се само чуда, али ако видим разлику од пре много година до 13. новембра данас, схватам да ми Марија чини чуда сваки дан, чак и ако не видим.

Ако се осврнем уназад, схватам одакле сам кренуо и где сам сада. Хвала ти света мајко. Хвала вам не само што сте ме излечили већ и што сте ме спасили. Тај 13. новембар пре много година није само лечење тела, већ и моја душа радује се јер увек и сваки дан добијам духовне благодати.

Свако од нас има 13. новембар. Сви имамо дан када се Бог снажно манифестује у нашем животу. Можда не само да би нам захвалили, већ и да би нам рекли да сам овде, ту сам поред вас и спреман да вам увек помогнем. Сви смо сведоци дана попут мог 13. новембра. Сви ако се осврнете на своју прошлост, схватите да вас Бог, осим што вас ствара, води и прати сваки корак вашег постојања.

Чему ме је научио 13. новембар?
Научио ме је да имам веру, да волим Мајку Божју, да се не предајем, да се молим, да верујем у Бога, научио ме је да схватим да увек имамо наду, да Бог може све, да увек морамо бити близу Марије.

Марија како си лепа. Ти си као краљица благодати и свемогућа савила нада мном грешног и безначајног човека. Дошли сте да ми кажете да сам за вас важан, јединствен, да је чак и грешни Божји син важан у вашим очима. Дошли сте да ми кажете да сам, док сам пролазио кроз гомилу и нико ме није приметио да сте били са мном, ишао поред мене и волео ме са правим сином.

Хвала 13. новембра. Граце Мариа. Хвала. Схватио сам да нисам сам, да имам вечни живот, да примам благодати, да добијам опроштај, да сам вољен.

Сваког дана, чак и током многих година, када ће доћи 13. новембар, када је за многе то једноставан дан, подићи ћу поглед ка Небу и недостајаће ми до раја до последњег 13. новембра мог постојања.

Хвала Маријо. Хвала мама. Сваки дан вам захваљујем као што сам вам се захвалио тог 13. новембра.

НАПИСАО ПАОЛО ТЕСЦИОНЕ (ХВАЛА НА ПРИМАЊУ).