Ми се држимо Бога, јединог истинског добра

Где је човеково срце, ту је и његово благо. У ствари, Господ обично не ускраћује добар дар онима који му се моле.
Стога, пошто је Господ добар и посебно за оне који га стрпљиво чекају, ми га се држимо, с њим смо свом душом, свим срцем, свом снагом, да останемо у његовој светлости, да видимо његову. слава и уживај у благодати врхунске среће. Подигнимо дакле душу до тог Добра, останимо у њему, држимо се тога; оном Добру, које је изнад свих наших мисли и свих разматрања и које дарује мир и спокој без краја, мир који надмашује свако наше разумевање и осећања.
Ово је Добро које прожима све, и сви у њему живимо и од њега зависимо, док оно нема ништа изнад себе, али је божанско. У ствари, нико није добар осим само Бога: дакле, све што је добро је божанско и све што је божанско је добро, па се каже: „Отворите руку, они се сити задовољавају“ (Пс 103, 28 ); с правом, заправо, по доброти Божјој дају нам се све добре ствари јер се са њима не меша ниједно зло.
Писмо обећава верницима ову робу говорећи: „Јешћете плодове земље“ (Из 1).
Умрли смо са Христом; носимо увек и свуда Христову смрт у телу како би се и Христов живот манифестовао у нама. Стога до сада више не живимо свој живот, већ Христов живот, живот целомудрености, једноставности и свих врлина. Васкрсли смо са Христом, зато живимо у њему, уздижемо се у њему тако да змија не може да нађе нашу пету за угриз на земљи.
Идемо одавде. Чак и ако вас држи тело, можете побећи са душом, можете бити овде и остати с Господом ако се ваша душа држи њега, ако корачате иза њега са својим мислима, ако следите његове путеве у вери, не у визији, ако му се склониш; јер онај коме Давид каже: У тебе сам се склонио и нисам преварен (уп. Пс 76 волг.) уточиште је и снага.
Стога, пошто је Бог уточиште, а Бог је на небу и изнад небеса, онда морамо бежати одавде горе тамо где влада мир, одморити се од умора, где ћемо прославити велику суботу, као што је Мојсије рекао: „Шта је земља производиће током његовог одмора служиће вам као храна “(Лв 25, 6). У ствари, почивати у Богу и видети његове насладе је као седети за столом и бити пуни среће и спокоја.
Побегнимо попут јелена ка изворима, чак и наше душе жеђ за оним за чим је Давид жедио. Који је то извор? Слушајте оног који каже: „Извор живота је у теби“ (Пс 35): душа моја каже овом извору: Када ћу доћи да видим лице твоје? (уп. Пс. 10: 41). У ствари, извор је Бог.