„Анђели само са једним крилом“, Дон Тонино Белло

„Анђели само са једним крилом“

+ Дон Тонино Белло

Желим да ти захвалим, Господе, на дару живота.
Негде сам прочитао да су мушкарци анђели са само једним крилом: могу да лете само загрљајем.
Понекад се у тренуцима самопоуздања усудим помислити, Господе, да и ти имаш само једно крило, а друго скриваш ... можда да ме разуме да не желиш да летиш без мене.
Због тога сте ми дали живот да вам будем сапутник у лету.
Научи ме тада да лебдим с Тобом, јер живети не значи вући живот, не тргати га, не глодати га: живети је напустити се као галеб уз узбуђење ветра; живети је уживати у авантури слободе, живети је ширити крило, једино крило с поверењем оних који знају да имају партнера толико великог као ти у лету.
Али знати како летјети с тобом, Господе, није довољно: Ти си ми дао задатак да загрлим и мог брата и помогнем му да лети. Молим вас за опроштај, дакле, за сва крила која нисам помогао да раширим: не дајте ми да равнодушно прођем пред братом који је остао уз крило, једино крило, неумитно заплетено у мрежу беде и самоће и сада уверен да више нисам достојан да летим с Тобом: пре свега за овог несрећног брата дај ми, Господе, резервно крило. ♥