Маријина указања: Париз, Лурд, Фатима. Госпина порука

Чини ми се занимљивим, пре него што наставим са причом о Лурду, да направим поређење између три главна низа указања у последња два века, заставши да испитамо спољашње околности сваког од њих и њихову главну сврху.

Париз 1830. – Три указања, од којих је прва припремна усред ноћи (18-19. јул 1830.) и друга, готово једнака, са три фазе, које можемо сумирати на следећи начин: Богородица од земаљске кугле, или Девица. Потенс - Богородица од зрака о Предња плоча Чудотворне медаље – реверс медаље са Монограмом Марије, два Срца и Звезде.

Сва указања се дешавају у капели матичне куће кћери милосрђа у Паризу. За привиђења нико не сазнаје осим неколико људи, претпостављених и исповедника видовњаке, С. Цатерине Лабоуре, која потом остаје скривена у тишини до своје смрти (1876).

Сврха: припремити душе верних из целог света за предстојеће дефинисање догмата о Непорочном зачећу Марије (1854).

У ту сврху, Мадона оставља Медаљу, касније названу Чудотворна, верну репродукцију указања, поучава

Кратка молитва: „О Маријо, безгрешно зачета, моли за нас који Теби прибегавамо!“ и позива на оснивање Кћери Марије.

СС. Девица је изгледала овако: Средње висине, у свиленој хаљини беле ауроре. На глави бели вео који се спуштао до земље и плава мантија. Испод вела се видела њена коса подељена на два дела, скупљена у некакву капу украшену чипком. Ноге су му почивале на белој полусфери, а под ногама је имао зеленкасту змију са жутим мрљама. Руке су му биле у висини срца, ау рукама је имао још једну малу златну куглу, на којој је био крст. Очи су му биле окренуте ка небу.

- Било је то неописиве лепоте!- каже светитељ.

Лурд 1858. – Осамнаест указања, скоро увек рано ујутру, у пећини Масабиелле, много људи присутних од првих дана. Цела Француска је потресена; визионарка Бернадета је свима позната.

Сврха: да се речју и чудима потврди оно што је Папа урадио дефиницијом догмата о Непорочном зачећу. Речју када Прелепа Госпођа коначно потврђује: «Ја сам Пречисто Зачеће!». Са чудима када базен чудесне воде избије у подножје пећине и Лурд почиње да буде земља чуда.

Госпа је изгледала овако: ««Она изгледа као млада жена од шеснаест или седамнаест година. Одевена у бело, у боковима је везана плавом траком чији крајеви висе дуж хаљине. На глави носи исто тако бео вео, који једва открива њену косу и који јој пада на дно личности. Њена стопала су боса, али прекривена крајњим ивицама хаљине и две златне руже сијају на њиховим прстима. На десној руци држи круну од свете бројанице, са белим перлама и златним ланчићем, блиста као две руже на њеним ногама.'

Фатима 1917. – Овога пута СС. Виргин бира Португал и појављује се троје деце (Лусија, Хасинта и Франческо) на отвореном, док су на испаши.

Дешава се шест указања (једно месечно), од којих последња у присуству више десетина хиљада људи, а затварају се чувеним чудом сунца.

Сврха: Госпа препоручује покору и читање свете крунице, како би се рат који је у току могао ускоро окончати и човечанство избећи још један страшнији, под следећим понтификатом. На крају, она тражи оданост и посвећење света и сваке душе њеном Пречистом Срцу, Светим Причешћем поправке сваке прве суботе у месецу.

СС. Богородица је изгледала овако: „Дивној дами је изгледало 15 до 18 година. Његова снежно бела хаљина била је везана око врата златном гајтаном и спуштена на ноге.

Главу и тело јој је покривао мантија, такође бела и на ивицама извезена златом. Са руку склопљених на њеним грудима висила је бројаница са белим перлама попут бисера, а завршавала се малим углачаним сребрним крстом. Лице Мадоне, веома деликатно у својим цртама, било је окружено ореолом сунца, али је изгледало застрто сенком туге».

Размишљања: Учење Чудотворне медаље
Надам се да то знаш и да га носиш око врата дању и ноћу. Као син који воли своју мајку, када је далеко од ње, љубоморно чува њену фотографију и често је са милошћу сагледава, тако и достојни син Богородице често размишља о њеном лику, оном који нам је она сама донела са неба, Чудотворном. Медаља. Из ње морате извући те поуке и ону снагу која вам је потребна да бисте живели достојно Безгрешног Зачећа, у тако поквареном и поквареном свету.

Посредница. – Погледајте предњу страну своје ознаке. Представљамо СС. Богородица у чину изливања бујица милости по свету под ногама. Видовњаку који ју је упитао зашто неки њени прстенови не осветљавају, Госпа је одговорила: - То су милости које бих желео да дам, али да ме нико не пита!

Зар вам ове речи не говоре сву доброту предвиђања Небеске Мајке? Она жели да нам помогне и од нас очекује само сећање, искрену молитву.

Монограм Марије и звезда. – Сада погледајте полеђину етикете. То велико М надвишено крстом је Марија, из чијег је девичанског срца Исус рођен, Исус је за њу био крст, непрекидни мач бола, за учешће које је Мајка имала у страдањима свог Сина.

Чак и у средишту вашег срца увек треба да буде љубав Исуса и Марије, окружени звездама, које представљају врлине најдраже Безгрешном зачећу. Свако његово дете мора да се труди да их подражава и репродукује у себи: смирење, чистоту, кротост, милосрђе.

Два срца. – Посматрајте сада два Срца, једно овенчано трњем, друго прободено мачем. Када је Света Катарина упитала Богородицу да ли треба неколико речи урезати око два срца, Богородица је одговорила: „Два срца говоре довољно“.

Фиорето: Љубићу медаљу ујутро и увече и стално ћу је носити око врата с љубављу.

Кратка молитва: „О Маријо, безгрешно зачета, моли за нас који Теби прибегавамо!“.
„ТАТА, ПРОЧИТАЈ МИ ОВЕ РЕЧИ!“
У цркви у Лиону се проповеда мисија. Једног дана седмогодишња девојчица се представила мисионару и замолила га за медаљу Марије Безгрешне. Смејући се, он је пита шта хоће да уради са тим, а девојчица: - Рекли сте да ко трипут изговори речи урезане на њему: „О Маријо, зачета, итд. ” ће се преобратити, па се надам да ћу успети да преобратим и душу…

Побожни мисионар се осмехује, даје јој орден и благосиља је. Ево је код куће; оде до оца, милује га и са свом милошћу: – Видиш – вели – какву ми је лепу медаљу дао мисионар! Учини ми услугу читајући те мале речи које су исписане унутра.

Отац узима орден и тихо чита: „О, Марија је затрудњела итд.“ Девојка се радује, захваљује оцу и узвикује у себи: - Први корак је учињен!

Мало касније поново се враћа оцу, милује га и љуби; а он се зачуди: – Али шта хоћеш, дете моје?

– Ево – рече – волео бих да ми прочиташ по други пут ону лепу молитву, која је уклесана на мом ордену... – а он му је у међувремену даје.

Оцу је досадно и шаље је да се игра; али шта хоћеш? Тај анђео уме толико да добар човек мора да попусти и чита: «О, Марија зачета без греха итд. - Онда јој враћа орден говорећи: - Сада ћеш бити срећна; иди и остави ме на миру.

Девојка одлази славећи... Сада мора да проучи начин да то понови и трећи пут, а девојка чека следећи дан. Ујутру, док је њен отац још у кревету, девојчица полако прилази њему и узима га тако нежно да је добри човек приморан, да јој угоди, и трећи пут прочита ејакулацију.

Девојчица не жели више и скаче од радости.

Отац је задивљен толиким слављем; жели да зна разлог и девојчица му све објашњава: - Оче мој, и ти си три пута изговорио Богородичину молитву; зато ћеш ићи на исповест и причешће и на тај начин ћеш обрадовати мајку. И прошло је много времена откако си ишао у цркву!… У ствари, мисионар је обећао да ће се преобратити онај ко каже ејакулацију Пречисте, макар само три пута!…

Отац је дирнут: не може да одбије и љуби свог анђела: - Да, да, - обећава јој, - и ја ћу ићи на исповест и обрадоваћу тебе и твоју добру мајку.

Одржао је реч и у тој кући волели су се још више него у прошлости.

Извор: БЕРНАДЕТА И ЛУРДСКА ЈАВЉЕЊА о. Луиги Цхиеротти ЦМ – Преузето са сајта