Шта Госпа Међугорје каже о добробити живота?

18. новембар 1983
Овдје су се у Међугорју многе породице почеле обраћати с одушевљењем, али онда су се вратиле својим бригама због материјалних ствари, заборавивши тако једино истинско добро. Нисам против тога да верни такође траже материјално благостање, али не смеју занемарити молитву.
Неке одломке из Библије који нам могу помоћи да разумемо ову поруку.
Тобиас 12,8-12
Добра ствар је молитва с постом и милостиња са правдом. Боље је оно мало са правдом него богатство са неправдом. Боље је дати милостину него оставити злато. Просјачење спашава од смрти и прочишћава од сваког греха. Они који дају милостињу уживаће у дугом животу. Они који почине грех и неправду непријатељи су њиховог живота. Желим да вам покажем целу истину, а да ништа не кријем: већ сам вас научио да је добро сакрити краљеву тајну, док је славно откривати дела Божја. Знајте, дакле, да када бисте са Саром били у молитви, представио бих сведок ваше молитве пре славе Господње. Па чак и кад сте закопали мртве.
Постанак 3,1-9
Змија је била најлукавија од свих дивљих звери које је створио Господ Бог. Рекао је жени: „Да ли је истина да је Бог рекао: Не смете јести ни од једног дрвета у врту?“. Жена је одговорила змији: „Можемо јести плодове дрвећа у врту, али Бог је рекао за плод дрвета који се налази у средини баште: Не смете га јести и не смете га дирати, иначе ћете умрети“. Али змија рече жени: „Уопште нећеш умрети! Заиста, Бог зна да би се, кад бисте га појели, отвориле очи и постали бисте попут Бога, знајући добро и зло “. Тада је жена видела да је дрво добро јести, оку угодно и пожељно да стекне мудрост; узела је његово воће и појела га, а затим је дала и мужу који је био с њом, а и он је јео. Тада су се обојици отвориле очи и схватили су да су голи; испреплели су смоквино лишће и направили себи каишеве. Тада су чули Господа Бога како хода вртом на ветрићу дана, а човек и његова жена сакрили су се од Господа Бога међу дрвећем у врту. Али Господ Бог је позвао човека и рекао му: „Где си?“. Одговорио је: „Чуо сам твој корак у башти: плашио сам се, јер сам го, и сакрио сам се“.
Сирах 34,13-17
Дух оних који се боје Господа живеће, јер се њихова нада полаже у онога који их спасава. Ко се боји Господа, не боји се ничега, а не плаши се јер му је нада. Блажена душа оних који се боје Господа; на кога се ослањаш? Ко вам је подршка? Очи Господње упрте су у оне који га воле, моћну заштиту и ослонац снаге, заклон од ватреног ветра и заклон од меридијанског сунца, одбрану од препрека, помоћ у паду; подиже душу и осветљава очи, дарује здравље, живот и благослов.