Шта наш анђео чувар ради након наше смрти?

Катихизис Католичке цркве, алудирајући на анђеле, под бројем 336 учи да је „људски живот окружен њиховом заштитом и залагањем од свог почетка до смртног часа“.

Из овога можемо схватити да човек ужива заштиту свог анђела чувара чак и у тренутку своје смрти. Друштво које нуде анђели не тиче се само овоземаљског живота, јер се њихово деловање протеже и на други живот.

Да бисмо разумели однос који анђеле уједињује са људима у тренутку њиховог преласка у следећи живот, неопходно је схватити да су анђели „послати да служе онима који треба да наследе спасење“ (Јевр 1:14). Свети Василије Велики учи да нико неће моћи да порекне да „Сваки верник поред себе има анђела као заштитника и пастира, који га води у живот“ (уп. ККЦ, 336).

То значи да анђели чувари имају за главну мисију спасење човека, да човек уђе у живот сједињења са Богом, и у овој мисији налазимо помоћ коју пружају душама када се представљају пред Богом.

Оци Цркве се сећају ове посебне мисије рекавши да анђели чувари помажу души у тренутку смрти и бране је од последњих напада демона.

Свети Луиги Гонзага (1568-1591) учи да када душа напусти тело, прати је и теши њен анђео чувар, тако да се са поверењем представља пред Судом Божјим. Анђео, према светитељу, представља заслуге Христа тако да се душа заснива на њима у тренутку њеног одређеног суда, а након што је изрече казну Божански судија, ако је душа послана у Чистилиште, она често посети свог анђела чувара, који је утеши и теши је доносећи јој молитве које се читају за њу и осигуравајући јој будуће ослобођење.

На овај начин схватамо да се помоћ и мисија анђела чувара не завршава смрћу оних који су били њихови штићеници. Ова мисија се наставља све док не доведе душу у јединство са Богом.

Међутим, морамо узети у обзир чињеницу да нас након смрти очекује одређени суд у коме душа пред Богом може да бира између отварања Божјој љубави или дефинитивног одбијања његове љубави и опроштаја, чиме се заувек одриче радосног заједништва. са њим (уп. Јован Павле ИИ, општа публика од 4. августа 1999).

Ако душа одлучи да ступи у заједницу са Богом, придружује се свом анђелу да целу вечност хвали Тројичног Бога.

Може се, међутим, догодити да се душа нађе „у стању отворености према Богу, али на несавршен начин“, а затим „пут ка потпуном блаженству захтева прочишћење, што вера Цркве илуструје кроз доктрину„ Чистилиште '“(Јован Павле ИИ, општа публика 4. августа 1999).

У овом случају, анђео, будући свет и чист и живи у присуству Бога, не треба и не може чак ни да учествује у овом прочишћењу душе свог штићеника. Оно што он ради је да заговара свог штићеника пред Божјим престолом и тражи помоћ од људи на земљи да донесе молитве свом штићенику.

Душе које одлуче да дефинитивно одбију Божју љубав и опроштај, одричући се тако заувек радосног заједништва с њим, такође се одричу да би уживале у пријатељству са својим анђелом чуваром. У овом страшном догађају анђео хвали божанску правду и светост.

У сва три могућа сценарија (Небо, Чистилиште или Пакао), анђео ће увек уживати у Божјем суду, јер се на савршен и потпун начин сједињује са божанском вољом.

Ових дана, сетимо се да можемо да се придружимо анђелима наших преминулих вољених тако да они изнесу наше молитве и прошње пред Богом и да се манифестује божанска милост.