Шта представља Међугорје? од сестре Емануел

Ср. Емануел: Међугорје? оаза у пустињи.

Шта Међугорје заправо представља за оне који га посјете или који тамо живе? Питали смо СР. ЕМАНУЕЛ који, као што је познато, већ неколико година живи у Међугорју и један је од оних који нас информишу о томе шта се дешава у тој „благословеној земљи“. “Хтио бих мало модифицирати питање и рекао бих: шта би Међугорје требало постати да задовољи потребе свих оних ходочасника који долазе из цијелог свијета? Госпа је о томе рекла две ствари: „Желим да овде створим оазу мира“. Али питамо се: шта је оаза?

Свако ко је путовао у Африку или Свету земљу и посетио пустињу приметио је да је оаза место усред пустиње где има воде. Ова подземна вода избија на површину, наводњава земљу и ствара невероватну разноликост дрвећа са различитим плодовима, поља са шареним цвећем... У оази све што садржи семе има могућност да се развија и расте. То је место где влада дубока хармонија јер је цвеће и дрвеће створио Бог.И Он даје не само хармонију већ и обиље! Људи тамо могу мирно да живе јер морају да једу и пију, као и животиње које, док живе у пустињи, могу да пију, хране и дају човеку млеко, јаја итд. То је место живота! У Међугорју, у оази коју је створила сама Госпа, примијетио сам да свакакви људи могу пронаћи праву храну (прикладну за себе), али може постати и дрво које другима даје плод.

НАШ СВЕТ ЈЕ ПУСТИЊА
Наш данашњи свет је пустиња у којој посебно страдају млади људи, јер свакодневно уносе отров преко средстава јавног информисања и лошег примера одраслих. Од малих ногу асимилирају ствари које могу уништити и њихову душу. Овом пустињом шета сатана. У ствари, као што читамо неколико пута у Библији, пустиња је и место где је ђаво – и морате се борити против њега ако желите да останете са Богом.Бог тада ствара место усред пустиње где ви може живети у благодати и благодати. , а знамо да је вода такође симбол милости.
Како Госпа види Међугорје? Као место где тече извор благодати, „оаза“, како она сама каже у поруци: место где њена деца могу доћи и пити чисту воду која долази са Христове стране. Света вода, света вода. Сваки пут када се помолим у шумици поред своје куће и придружи ми се група ходочасника, познатих по томе што се полако трансформишу. Могао бих да сликам пре и после молитве бројанице и да покажем како се њихова лица мењају: чак ни не личе на исте људе!
Овдје у Међугорју постоји невјероватна милост за молитву. Госпа жели да нам то да и жели да ми, становници или ходочасници села, постанемо плодови, добри за јело, да се дамо другима који су још у пустињи, гладни и жедни.

НЕПРИЈАТЕЉ МЕЂУГОРЈА

Морамо да заштитимо ову оазу јер је овде ђаво веома активан, инсинуира се међу људе који желе да се боре заједно и разбија слогу, јединство. Хтео би и воду да уклони, али не може јер је од Бога, а Бог је Бог! С друге стране, може да запрља воду, може да узнемири, спречи ходочаснике да се удубе у молитву, да слушају Госпине поруке, пазећи да остану на површном нивоу и да се изгубе у расејаностима. „Сотона жели да трансформише ходочаснике у радознале.
У Међугорје долазе и људи који не траже Госпу већ само ради забаве. Долази из сусједних центара, из Читлука, Љубушког, Мостара, Сарајева, Сплита итд. јер знају да је у Међугорју концентрација света као никада до сада на овим просторима. Ту су и они који желе да добију нешто од боравка у Међугорју, али много зависи од тога како их водичи припреме. Видео сам толико група које се враћају кући а да не знају скоро ништа о томе шта се овде заиста дешава. Разлог је тај што се нису добро помолили и разишли се у хиљаду кругова, а да нису примили праву поруку Међугорја и додир благодати. Заузети су јер желе да фотографишу све и свакога. Али на овај начин не могу да се удубе у молитву! Међутим, све зависи од способности и духовне дубине водича. Како је лепо када има само једну сврху: да води душе ка обраћењу и истинском миру срца!

МЕСТО САСТАНКА

Неко се пита зашто се код нас у Међугорју не организују стручне школе или курсеви Светог писма – све то, између осталог, Госпа подстиче. Мислим да је Међугорје мјесто гдје једноставно упознаш Госпу и научиш се молити. Онда ће код куће, након што је проживела овај прелепи сусрет, Марија кроз молитву рећи како да настави. У свијету има свега и, ако погледате, наћи ћете гдје можете продубити оно што сте примили овдје у Међугорју.
Можда ће се у будућности родити различите иницијативе, али до сада је Госпа желела да изведе једноставан сусрет са Њом.Људима је потребна сопствена мајка, треба да буду на месту где се лече изнутра и физички. Једно долази као сироче и постаје дете Богородице.
Мој позив је овај: дођите у Међугорје, идите у планине, замолите Госпу да вас посјети, јер ово је мјесто свакодневне посјете. Хоће, чак и ако то не осетите својим спољашњим чулима. Његова посета ће доћи и можда ћете то схватити код куће када се промените.
Марија жели да живимо сусрет са њеним материнским Срцем, са њеном нежношћу, са њеном љубављу према Исусу.Дођи овамо у наручје Мајке и свака усамљеност ће завршити. Нема више места за очајање јер имамо Мајку која је такође краљица, Мајку која је такође веома лепа и моћна. Овде ћете ходати на другачији начин јер је мајка ту: овде је узмите за руку и никада је нећете оставити.

МАЈКА ТЕРЕЗА ЈЕ ИМАЛА РУКУ

Једног дана Мајка Тереза ​​из Калкуте, која је силно желела да дође у Међугорје, испричала је једну епизоду из свог детињства бискупу Хнилици (Рим), који ју је питао шта приписује свом великом успеху: „Када сам имала 5 година“, одговорила је, ишла сам са мајком преко поља, према једном селу мало удаљеном од нашег. Држао сам маму за руку и био сам срећан. У једном тренутку мама је стала и рекла ми: „Узео си ме за руку и осећаш се сигурно јер ја знам пут. На исти начин морате увек гледати своју руку у Госпиној руци и она ће вас увек водити на прави пут у вашем животу. Никада не пуштај његову руку!" И успео сам! Овај позив је утиснут у мом срцу и у сећању: у животу сам увек држао Марију за руку... Данас не жалим што сам то учинио!“. Међугорје је право мјесто да зграбите Марију за руку, остало ће доћи касније. Ово је тако дубок сусрет, скоро па психо-емоционални шок, а не само духовни, јер у свету где су мајке испред компјутера или ван куће, породице се распадају или ризикују да се распадну. Мушкарцима је све више потребна Небеска Мајка.

ВИШЕ ХВАЛА НЕГО СЕЈАЧИМА

Дакле, хајде да организујемо овај сусрет са нашом Мајком, да прочитамо поруке и да се у тренутку јављања отворимо у себи. Говорећи о тренутку указања визионарима, Госпа је рекла Вики: „Када дођем, дајем вам милости као што никоме до сада нисам дала. Али такође желим да дам те исте милости свој деци која отварају своја срца за мој долазак”. Не можемо онда да завидимо визионарима, јер ако када се она појави отворимо своја срца, добијамо исте благодати, чак и милост више од њих, јер ја имам благослов да верујем а да не видим, (а они више немају. јер виде!)

БУКЕТ, МОЗАИК - У ЈЕДИНИЦИ

Сваки пут када отворимо своја срца и дочекамо Госпу, Она врши своје мајчинско дело прочишћења, охрабрења, нежности и одгони зло. Ако то доживи свако ко посети или живи у Међугорју, онда ћемо постати оно што нам је Краљица мира рекла: оаза, букет цвећа у коме је сва могућа палета боја и мозаик.
Сваки комадић мозаика, ако је на правом месту, ствара дивну ствар; ако се, пак, комади помешају, све постаје ружно. Стога сви морамо да радимо на јединству, али то јединство усредсређено на Господа и Његово Јеванђеље! Ако неко намерава да створи јединство око себе, ако осети средиште јединства које се мора створити, то постаје лажна ствар, све људска, која не може да траје.
Јединство се постиже само са Исусом, а не случајно. Мери је рекла: „Обожавај мог сина у СС. Сакраменте, заљуби се у Пресвету Тајну на олтару, јер када се клањаш Сину мому сједињујеш се са целим светом“ (25). Могао је рећи и више, али Госпа је то рекла јер је обожавање оно што нас спаја у истини и божански. Ево правог кључа екуменизма!
Ако еухаристију у свим њеним аспектима живимо срцем, ако свету мису учинимо средиштем нашег живота, онда ћемо заиста у Међугорју створити ову оазу мира о којој је Госпа сањала, не само за нас католике, већ и за свима! Наши жедни млади и наш свет у муци и дубокој кризи због оног што му недостаје, тада никада неће изневерити воду, храну, лепоту и божанску благодат.

Извор: Ецо ди Мариа, број 167