Шта реч милост значи у Библији?

Шта реч милост значи у Библији? Да ли се једноставно Бог свиђа нама?

Многи људи из цркве говоре о благодати и чак певају песме о њој. Знају да је дошао преко Исуса Христа (Јован 1:14, 17), али мало ко зна његову праву дефиницију! Да ли је слобода, према Библији, да радимо оно што желимо?

Када је Павле написао речи „… за вас нисте под законом већ под милошћу“ (Римљанима 6:14), употребио је грчку реч цхарис (Стронг'с Цонцорданце # Г5485). Бог нас спашава од ове харизме. Како је ово хришћански начин спасења, то је пресудно важно и нешто што ђаво даје све од себе да збуни право значење благодати!

Свети списи кажу да је Исус одрастао у харији (Лука 2:52), што је у КЈВ преведено као „наклоност“. Многе маргиналне белешке показују „милост“ као алтернативни превод.

Ако благодат значи незаслужено опраштање у Луки 2, за разлику од наклоности или благодати, како би Исус, који никада није сагрешио, могао прерасти у незаслужено опроштење? Овде је очигледно тачан превод „наклоност“. Лако је разумети како је Христос порастао у корист свог Оца и човека.

У Луки 4:22 народ је био задивљен речима благодати (наклоњене људима) које су му изашле из уста. Овде је грчка реч такође харис.

У Делима 2:46 - 47 налазимо да ученици „имају харизму са свим људима“. У Делима 7:10 налазимо да је предата Јосифу у очима фараона. КЈВ је овде превео харизу као „наклоност“, насупрот благодати, као на другим местима (Дела 25: 3, Лука 1:30, Дела 7:46). Није јасно зашто се некима овај превод не свиђа. То подразумева да није важно шта радите када прихватите Исуса Христа као свог Спаситеља. Међутим, многи верници знају да је важно шта хришћани раде! Речено нам је да морамо држати заповести (Дела 5:32).

Човек прима наклоност из два различита разлога. Прво је Исус умро за нас док смо још били грешници (Римљанима 5: 8). Готово цело хришћанство сложило би се да је то Божја милост на делу (види Јован 3:16).

Отказивање смртне казне за нас први је део процеса спасења. Хришћанин је оправдан (плаћени греси) Христовом смрћу. Хришћани не могу учинити ништа за своје грехе, али прихватити ову жртву. Питање је зашто човек уопште прима ову невероватну услугу.

Наш Небески Отац није фаворизовао анђеле који су сагрешили спасењем и не нуди им могућност да постану деца (Јеврејима 1: 5, 2: 6 - 10). Бог је фаворизовао човека јер смо ми на његову слику. Чини се да је потомство сваког бића отац по природи (Дела 17:26, 28-29, 1Јн 3: 1). Они који не верују да је човек налик свом Створитељу не могу ни да схвате зашто добијамо милосрђе или благодат оправдања.

Други разлог због којег добијамо наклоност је тај што разрешава аргумент између благодати и дела. Како растете у корист било ког шефа? Задржава своје директиве или наредбе!

Једном када поверујемо у Исусову жртву да платимо за своје грехе (кршимо закон), покајемо се (држимо заповести) и крстимо се, примамо Духа Светога. Сада смо деца Господња присуством његовог духа. У њему имамо Његово семе (види 1Јн 3: 1 - 2, 9). Сада смо порасли у корист (благодат) у Његовим очима!

Прави хришћани су под великом Божјом наклоношћу или благодаћу и морају бити савршени. Он нас пази као што сваки добар отац чува своју децу и фаворизује их (1. Петрова 3:12, 5:10 - 12; Матеј 5:48; 1. Јн 3:10). Чак им фаворизује и казну по потреби (Јеврејима 12: 6, Откривење 3:19). Стога ми држимо његове заповести у Библији и остајемо у његовој наклоности.