Христос, аутор васкрсења и живота

Апостол Павле, подсећајући на срећу због враћеног спасења, каже: Као што је кроз Адама смрт ушла у овај свет, тако се кроз Христа спасење поново даје свету (уп. Рим 5). И опет: Први човек узет са земље је земља; други човек долази са неба, па је према томе небески (12. Кор. 1, 15). Такође каже: „Као што смо носили лик човека са земље“, то јест старог човека у греху, „и ми ћемо носити лик небеског човека“ (47. Кор. 1:15), тј. имамо спасење човека претпостављено, искупљено, обновљено и прочишћено у Христу. Према самом апостолу, Христос је на првом месту, јер је он аутор свог васкрсења и живота. Затим долазе они који припадају Христу, то јест они који живе по узору на његову светост. Они имају сигурност засновану на његовом васкрсењу и са собом ће поседовати славу небеског обећања, као што и сам Господ каже у Јеванђељу: Онај ко ме следи неће пропасти већ прећи из смрти у живот (уп. Јн 49) .
Тако је Спаситељева страст живот и спасење човека. Из тог разлога је, у ствари, желео да умре за нас, како бисмо ми, верујући у њега, живели вечно. Временом је желео да постане оно што јесмо, да бисмо, испунивши обећање своје вечности у нама, могли заувек живети с њим.
Ово је, кажем, благодат небеских мистерија, ово је дар Ускрса, ово је празник у години коју највише прижељкујемо, ово су почеци животворне стварности.
Због ове тајне деца која су створена у виталном прању Свете Цркве, препорођена у једноставности деце, чине да блебеће њихова невиност. На основу Ускрса, хришћански и свети родитељи настављају, кроз веру, ново и безбројно порекло.
За Ускрс дрво вере цвета, крстионица постаје плодна, ноћ засија новом светлошћу, силази небески дар и сакрамент даје небеску храну.
За Ускрс Црква прима све мушкарце у њедра и чини их једним народом и једном породицом.
Поклоници једне божанске супстанце и свемоћи и имена три Личности певају са Пророком псалам годишњег празника: „Ово је дан који је Господ створио: радујмо се и радујмо се у њему“ (Пс 117, 24). Који дан? Питам се. Онај који је дао почетак животу, почетак светлости. Овај дан је архитекта сјаја, то јест сам Господ Исус Христос. За себе је рекао: Ја сам дан: ко хода дању, не спотиче се (уп. Јн. 8, 12), то јест: Ко у свему следи Христа, пратећи његове кораке, достићи ће праг вечне светлости. То је оно што је тражио од Оца док је још увек био овде доле својим телом: Оче, желим да они који су веровали у мене буду ту где јесам: тако да као што си ти у мени и ја у теби, тако и они остају у нас (уп. Јн. 17, 20 сл.).