Преданост Марији: порука и молитва Госпе од суза

"Да ли ће људи разумети тајни језик тих суза?", Питао је папа Пио КСИИ у Радио поруци из 1954. године.

Марија у Сиракузи није говорила као у Цатерина Лабоуре у Паризу (1830), као у Массимино и Меланиа у Ла Салетте (1846), као у Бернадетте у Лоурдесу (1858), као у Францесцо, Јацинта и Луциа у Фатими (1917), као у Мариетте у Баннеуку (1933).

Сузе су последња реч када више нема речи.

Маријине сузе су мајчин љубавни знак и учешће Мајке у дечјим причама. Они који воле деле.

Сузе су израз Божјег осећања према нама: порука Бога према човечанству.

Хитни позив на обраћење срца и молитву, које нам је Марија упутила у својим указањима, још једном је потврђен тихим, али елоквентним језиком суза проливених у Сиракузи.

Марија је плакала од скромне гипсане слике; у срцу града Сиракузе; у кући у близини евангеличке хришћанске цркве; у веома скромном дому у коме живи млада породица; о мајци која чека своје прво дете са гравидном токсикозом. За нас данас све то не може бити бесмислено ...

Из Маријиних одлука да искаже сузе видљива је нежна порука подршке и охрабрења Мајке: Она трпи и бори се са онима који пате и боре се да бране вредност породице, неповредивост живота, културу есенцијалност, осећај Трансцендента суочавајући се са превладавајућим материјализмом, вредност јединства. Марија нас својим сузама упозорава, води нас, охрабрује, утешава

Молба Госпе од Суза

Мадона суза,

потребан си нам:

светлости која зрачи из ваших очију,

удобности која произлази из вашег срца,

мира чији сте краљица.

Уверени смо да вам поверујемо наше потребе:

наше болове јер их умирујеш,

наша тела да их исцеле,

наша срца за вас да их претворите,

наше душе јер их водиш ка спасењу.

Вредна, о добра мајко,

да се придружиш нашим сузама нашим

тако да је ваш божански Син

дај нам милост ... (експресно)

да с таквим жаром те питамо.

О Мајко љубави,

бола и милости,

смилуј се нама.