Преданост Марији: молитва за благослов наше породице

 

О Богородице Жалосна, долазим да молим вашу помоћ мајке с поверењем ћерке / или са уверењем да ме чују. Ти си, моја Мајко, краљица ове куће; само у тебе сам увек полагао сво своје поверење и никада се нисам збунио.

Такође овог пута, мајко моја, ничице на коленима, молим ваше мајчинско срце за милост да поново уједини моју породицу (или: породицу ...) за страст и смрт вашег божанског сина, за њену драгоцену крв и за Његов крст. Поново вас молим за ваше материнство, за ваше болове и за сузе које сте пролили за нас у подножју крста.

Мајко моја, увек ћу те вољети и учинићу те познатим и вољеним, чак и од других.

Да се ​​твоја доброта удостоји да ме чујеш. Нека тако буде.

Тхрее Аве Мариа

Моја мајка, моје поверење.

Спасење душе

1. На овом сам свету да спасим своју душу. Морам схватити да ми живот није дат јер тражите успех или забаву, јер ме препуштате беспослици или пороцима: стварна сврха живота је само спашавање нечије душе. Било би бескорисно поседовати и целу земљу, ако би неко изгубио душу. Свакодневно видимо да се многи људи не труде да набаве моћ и богатство, али сви ти напори биће бескорисни ако не успеју да спасу своје душе.

2. Спасење душе је ствар која захтева истрајност. Није добро које се може купити једном заувек, али оно се осваја унутрашњом снагом, а може се изгубити и удаљавањем од Бога једноставном мишљу. Да бисмо постигли спасење, није довољно да се добро понашамо у прошлости, већ је потребно истрајати у добру до краја. Како могу бити тако сигуран да се спасим? Моја прошлост је испуњена неверством према Божјој благодати, моја садашњост је недокучива и моја будућност је сва у Божјим рукама.

3. Крајњи резултат мог живота је ненадокнадив. Ако изгубим случај, могу се жалити; ако се разболим, могу се надати да ћу оздравити; али кад је душа изгубљена, заувек је изгубљена. Ако упропастим једно око, увек ми остане још једно; ако упропастим своју душу, нема лека, јер постоји само једна душа. Можда премало размишљам о тако фундаменталном проблему или недовољно размишљам о опасностима које ми прете. Ако бих се у овом тренутку представио Богу, каква би била моја судбина?

Здрав разум нам говори да морамо напорно радити како бисмо осигурали спас душе.

У том циљу, најмудрије што можемо учинити биће следити пример наше Небеске Мајке. Госпа је рођена без првобитног греха, а самим тим и без све људске слабости која нам је урођена; пун је благодати и потврђен у њему од првог тренутка свог постојања. Упркос томе, пажљиво је избегавао сваку људску сујету, сваку опасност, увек је водио исцрпљени живот, бежао је од почасти и богатства, бринући само да одговара благодати, вежбајући врлине, стичући заслуге за други живот. Заиста ћемо бити збуњени при помисли да не само да тако мало размишљамо о спасењу душе, већ штавише, континуирано и добровољно се излажемо озбиљним опасностима.

Подражавајмо посвећеност Госпе за проблеме душе, ставимо се под њену заштиту, како бисмо се боље надали коначном спасењу. Суочавамо се са потешкоћама без страха, завођењима лаког живота, шоком страсти. Озбиљно и непрекидно залагање Госпе требало би да нас подстакне да се активно бавимо спасењем своје душе.