Посвећеност сакраментима: родитељи "порука која се деци свакодневно даје"

Лични позив

Нико не може тражити титулу гласника другог ако није добио задатак. Чак и за родитеље би било дрско да себе називају Божјим гласницима да не постоји посебан позив за то. Овај званични позив био је на дан њиховог венчања.

Отац и мајка васпитавају своју децу у вери, не по спољашњем позиву или по унутрашњем нагону, већ зато што су призвани непосредно од Бога Тајном венчања. Добили су од Господа, на свечан начин пред заједницом, службени позив, лични позив на двоје, као пар.

Велика мисија

Родитељи нису позвани да дају било какве податке о Богу: они морају бити весници догађаја, односно низа чињеница у којима се Господ појављује. Они објављују присуство Бога, шта је учинио у њиховој породици и шта ради. Они су сведоци овог љубазног присуства речју и животом.

Супружници су сведоци вере узајамно и према својој деци и свим осталим члановима породице (АА, 11). Они, као посланици Божији, морају да виде Господа присутног у свом дому и покажу га својој деци својом речју и животом. Иначе су неверни свом достојанству и озбиљно компромитују мисију добијену у браку. Отац и мајка не објашњавају Бога, већ га показују присутним, јер су га сами открили и упознали.

Снагом постојања

Гласник је онај који узвикује поруку. Снагу најаве не треба оцењивати тоном гласа, већ је то снажно лично уверење, продорна способност убеђивања, ентузијазам који се јавља у сваком облику и у свим околностима.

Да би били Божји гласници, родитељи морају имати дубока хришћанска уверења која утичу на њихов живот. На овом пољу није довољна добра воља, сама љубав. Родитељи морају, милошћу Божијом, да стекну вештину пре свега јачањем својих моралних и верских уверења, давањем примера, заједничким размишљањем о свом искуству, промишљањем са другим родитељима, са стручним васпитачима, са свештеницима (Јован Павле ИИ, Говор на ИИИ међународном конгресу породице, 30. октобра 1978).

Стога се не могу претварати да своју децу васпитавају у вери ако њихове речи не вибрирају и не одјекују у складу са њиховим сопственим животом. Позивајући их да постану његови гласници, Бог тражи много родитеља, али сакраментом брака обезбеђује своје присуство у њиховој породици, доносећи вам своју благодат.

Порука коју треба свакодневно тумачити деци

Сваку поруку треба континуирано тумачити и разумети. Пре свега, мора се суочити са животним ситуацијама, јер се бави егзистенцијом, дубљим аспектима живота где се постављају најозбиљнија питања која се не могу избећи. За дешифровање су задужени гласници, у нашем случају родитељи, јер су они добили дар тумачења.

Бог даје родитељима задатак да примене значења поруке на породични живот и тако пренесу хришћански смисао постојања својој деци.

Овај оригинални аспект верског васпитања у породици укључује типичне тренутке сваког практичног искуства: учење кодекса тумачења, усвајање језика и присвајање гестова и понашања заједнице.