Побожност анђелу чувару: његове дневне користи

Млади Тобија, путник са својим Анђелом, био је савршена слика свих нас који путујемо овде заједно са нашим; с том разликом, што је то видео, а да није знао да је то Ангело; ми то напротив знамо, а да то не видимо. Он, са слепим оцем и из сиромашне породице, присталице {17 [103]} има дуг и погубан пут, млад какав је, неискусан у начинима и послу. Али шта? чим избаци ногу из куће, убрзо испред себе видимо врло љубазног младића (анђела Рафаила) који му, одевен у путника, уљудно нуди сапутника и водича. Ни иначе, од нашег првог појављивања на свету, наш Анђео нам прилази, налази се поред нас, нити нас напушта током читавог пута нашег живота. И ко може да изброји опасности до којих нас одводи љубавник старатељ и добра која нас свако дели? Превише знамо колико смо опасности изложени у детињству; колико догађаја у младости и током целог живота, или због немоћи, или због путовања, или због тешких пословних и лоших сусрета, или за негативне и неочекиване случајеве. Сетимо се да га често због тако неочекиваног и готово чудесног провиђења остављамо на сигурном. Читао сам о томе ко се осећао премештеним да напусти кућу {18 [104]} и чим сам изашао, пропало је; оних који су се повукли са тог места и тако видели да је пожар успео; оних који су променили курс током путовања и нашли се далеко од убица; оних који су се зауставили код куће и тако дошли да избегну провалије или заседе; и коме све ово дугујемо, ако не оку пуном љубави нашег Анђела, увек пажљивог и који пази на нас? Тако да се изрека Стварног пророка врло јасно обистињује, да нас Анђео Господњи ослобађа опасности: Иммиттет Ангелус Домини ин цирцуиту тиментиум еум, ет ерипиет еос. Он је око нас, каже св. Амброзије, и хода испред нас, тако да нам нико не може наудити. Упркос толиком ризику који је већ предузет, свако са Тобијасом може да каже да је слободан и здрав и да то дугује свом добром чувару Ангелу. Тобиас је у ствари одмах прикупио велике износе свог кредита и у почетку је то приписао доброти дужника, али онда је видео да је {19 [105]} Анђелова доброта била знати како их сакупити на свој начин. Помислио је на срећном састанку да је себи ставио праведну дужност и закон са женом која је била једнако богата и умерена, али онда је видео да је то била услуга његовог Анђела. Веровао је да своју несрећу ризикује да је прождере велика риба; али тада је видео да је ризик грациозна особина његовог Анђела, који је рибу користио да растјера ђавола и угледа свог слепог оца. Тако је у поступању са очигледно случајним стварима, захвални младић препознао непрестано доброчинство свог доброг Анђела и избио у овим акцентима: Бонис омнибус пер еум реплети сумус (Тоб. 12). Сва добра којима смо пуни дело су тог добротвора Анђела. О велика пажња, узвикује с. Августин, или велику бригу и нежну будност са којима нам помажу у сваком тренутку, у свим околностима, а ми смо свуда! {20 [106]} Амабиле мој чувару, колико је истина да сте и ви водили слично понашање према мени. Поглед који упућујем својим прошлим годинама, свом послу, мом срцу одмах говори да сам оно што сам избегао од зла, утекао и за вас; колико сам добра учинио, успео сам за вас.

ПРАКСА
Сваки успешан успешан пословни успех или ризик који је избегнут препознајте га молитвама, светлима и помоћи с. Ангело: зато му се моли ујутро и увече, нарочито кад креће на неко путовање, кад излазиш из куће, моли му се од срца у сумњама и мукама, да те благослови и ослободи несрећа.

ПРИМЕР
Недавни догађај {21 [107]} нам дивно потврђује да нам Анђели чувари свакодневно деле велике услуге.

31. августа 1844. године, приликом да је неко морао да оде у град да реши неке своје послове, предложено је да се препоручи свом светом Чувару на добро путовање. Ову ствар је учинио врло радо придруживши се људима који су били у служби, преносећи тако читав узрок путовања у руке Анђела чувара. Монтирани у запрегу, након дугог одсека пута, одједном коњи покушавају неуредним путем: желе да их зауставе, али више не осећају угриз, трче неспутано, и док се издају гласни узвици страха, кочија се судара са гомилом шљунка , скокови и руиноза оживљавају оне који су били затворени у себи. У међувремену су мала врата била сломљена, и била је у највећој опасности да буду згњечена. Ништа мање од коња који настављају да трче ужурбано, надајући се не више {22 [108]} помоћи, осим помоћи Анђела чувара, један од њих је викао са оним што је имао у гласу: Ангеле Деи, чувари…. осветљава. Ово је било довољно да се сви спасу. Одмах се жељни коњи смире, сваки се одмах сабере у човеку најбоље што може. Пуни запрепашћења, један гледа другог и са великим чуђењем види да нико није претрпео ни најмање зло. Због чега су једногласно провалили у ове гласове: Живео Бог и Анђео чувар који нас је спасио.

Одмах настављајући пут, успешним путовањем стигли су на предвиђено место. Овде се то потврђује чињеницом да нас је истина коју нас Бог учи у светом писму, односно да нам је Господ дао Анђела, који ће служити као чувар и чувар на сваком нашем путу. Ангелис суис Деус мандавит де те, чувар вас у омнибус виис туис. (пс. 90, 11). {23 [109