Свакодневна побожност: почните да се уздижете са својим Спаситељем

Догађа се нови живот. Гледајте како се цвеће појављује. Слушај. Сезона је певања. Не гледај уназад. Овде не идеш. Са Исусом устајеш.

Устани са својим спаситељем
Зашто тражите живо међу мртвима? Лука 24: 5 (НКЈВ)

Васкрсење је све, зар не? То је метафора за читав хришћански живот. Без тога, оно што је мртво, само је мртво. Готово. Готов. Закопан заувек. Нема наде да ће се родити нови живот. Али у Исусу имамо обећање да смрт није последња реч у нашим причама, не само у вечном смислу, већ и сваког дана. У несрећама, у лошим изборима, у разочарањима, у осталих хиљаду смртних случајева који чине живот.

Најгора смрт ове врсте коју сам икада претрпео је смрт везе. Сада је превише болно чак и записивати детаље. Али неко кога сам волео и коме сам здушно веровао прекинуо је то поверење. И заузврат, сломило ме. Као да сте згњечени у честице прашине. Требале су године да се саставе делови. И оно што сам открио је да се понекад, кад сте сломљени и саставите, не уклапате у свој стари живот. Барем не онако како је некада било. Као да сипате ново вино у старе мехове. Једноставно не иде.

Проблем ми је што сам волео свој стари живот. Одговарало ми је савршено. И тако је искушење и сада понекад да се осврнемо и пожелимо оно што је било. Да покушам да пронађем оно што сам некада имао. Јер пут напред није познат. Чини се да је теже започети из почетка.

Тада чујем глас анђела: зашто тражите живо међу мртвима? Нећете га наћи. Та ствар је готова. Готов. Отишао. Али видите ли овде? Где си? Догађа се нови живот. Гледајте како се цвеће појављује. Слушај. Сезона је певања. Не гледај уназад. Овде не идеш. Са Исусом устајеш.

Знате ли ону смрт, губитак или неуспех који не можете преболети? Време је да расипамо пепео у ветар. Не задржавај их више. Време је да започнете васкрсење са својим живим Спаситељем.