Недеља у Божанском милосрђу. Молитва и шта чинити данас

Успостављена је Недеља божанског милосрђа
Јована Павла ИИ
указом од 5. маја 2000
и слави се по вољи Христовој прве недеље по Ускрсу:
- Волео бих - рекао је Исус светој Фаустини
- да је прва недеља после Ускрса
буди празник милосрђа.

Исус је своју жељу изразио светој Фаустини
први пут 1931. године у Плоцк-у у Пољској,
а наредних година је о томе поново говорио 14 пута.

Тог дана завршава се октава Ускрса,
и стога наглашава блиску везу
између Светог Ускрса и празника милосрђа:
мука, смрт и васкрсење Христово
они су у ствари највећа манифестација
божанске милости према човечанству.

Веза која је подвучена чињеницом да је Феста
претходи деветница која почиње на Велики петак,
дан страсти и смрти Исусове.
Литургија те недеље је, дакле, узвишено обожавање Бога
у Тајни његовог вечног, неисцрпног Милосрђа;
то је обожавање тог прободеног Срца
из којих су потекле крв и вода.

Исус је разлог поверио и сестри Фаустини
за коју је Он желео да установи ову Гозбу.
Рекао је: - Душе пропадају, упркос мојој болној Страсти.
Дајем им последњу таблету спаса,
односно празник милосрђа мога.
Ако се не буду клањали мојој милости, заувек ће пропасти.

То, у ствари, мора бити једног дана
посебног обожавања Господа у овој недокучивој Тајни.
Али не само.
То је уједно и дан неизмерне благодати за сваког човека,
али пре свега за оне који још увек не живе у благодати Божијој,
односно вођење постојања у смртном греху.
У ствари, Исус је рекао светој Фаустини:
- Желим празник милости
бити склониште и уточиште за све душе
а посебно за сиромашне грешнике.
Тог дана, заправо, Христос је поново потврдио:
- Ко ће се приближити извору живота,
постићи ће потпуно ослобађање кривице и казне.

Какав је значај овог веома важног обећања?
Приближавање тајни исповести
у року од осам дана пре празника,
а затим на сакрамент причешћа у недељу милосрђа,
постигнуто је потпуно отпуштање греха и казни,
или потпуни опрост не само привремених казни,
(тј. казна заслужена за грехе које смо починили)
али и самих грешака.

Тако посебна ремисија
присутан је само у тајни крштења.
То је дакле неизмерна благодат
везан за добро направљену исповест,
то нам омогућава да достојно примимо
Господа Исуса у тајни евхаристије.

Као што се и очекивало од апостолске казнионице
указом од 29. јуна 2001,
исповест је први од неопходних услова
да стекнем пленарно уживање.
Други услов је Свето Причешће на дан Празника
(Причешће очигледно у благодати Божијој,
иначе би почињено страшно светогрђе).
Трећи услов је глума
- у присуству СС-а. Сацрамент,
јавно изложено или чувано у шатору -
Оче наш, Символ вере и зазивање Милосрдном Исусу,
на пример: „Милосрдни Исусе, уздам се у Тебе!“.
Ове молитве се узносе Господу
према намерама Врховног папе.

Христовом вољом, штавише, у недељу милосрђа
слика Милосрдног Исуса мора бити приказана у црквама,
свечано благословен од свештеника и поштован,
примање јавног богослужења:
- Захтевам култ милости,
свечаном прославом овог празника
и са култом слике која је насликана.
Желим да ова слика буде свечано благословена
прве недеље после Ускрса и да прима јавно богослужење.

Изузетно је важно и следеће Исусово обећање,
коју је света Фаустина преписала у свој дневник:
- Свештеницима који ће говорити и узвисивати моју Милост
Даћу дивну снагу,
помазујући њихове речи и покренућу срца којима ће говорити.

Океан милости нас очекује, дакле,
у Мерци Сундаи:
ухватимо их обема рукама,
напуштајући се са поуздањем у Христово наручје,
то не чека ништа осим нашег повратка њему!

ПОСВЕЋЕЊЕ СВЕТА ЗА БОЖАНСКУ МИЛОСТ
Јован Павле ИИ

Бог,

Милосрдни Оче,

које си открио

твоја љубав

у вашем Сину Исусу Христу и излио на нас Духом Светим,

Утешитељу, ми вам данас поверавамо судбине света и сваког човека.

Поклони се теби

ми грешни,

лечи наше

слабост,

победити сво зло,

чини то све

становници земље

доживите

твоја милост,

тако да у теби,

Један и Тројични Бог,

увек наћи

извор наде.

Вечни Оче,

за болну Страст

и васкрсење вашег сина,

смилуј се нама и целом свету!

Амен