Да ли наши пси иду у рај?

Вук ће живети са јагњетом,
и леопард ће лећи са јаретом,
и теле, лав и угојено теле заједно;
а дете ће их водити.

– Исаија 11:6

In Постанак 1:25, Бог је створио животиње и рекао да су добре. У другим раним деловима Постанка, и људи и животиње кажу да имају „дах живота“. Човеку је дата власт над свим живим бићем на земљи и у мору, одговорност која није мала. Разумемо да је разлика између човека и животиње у томе што су људи створени на слику Божију, према Постанку 1:26. Имамо душу и духовну природу која ће се наставити и након што наша тела буду мртва. Тешко је јасно показати да ће нас наши кућни љубимци чекати на небу, с обзиром на тишину светих списа о овој теми.

Међутим, знамо из два стиха из Исаије, 11:6 и 65:25, да ће постојати животиње које ће живети у савршеној хармонији у Христовој хиљадугодишњој владавини. И пошто многе ствари на земљи изгледају као сенка дивне небеске стварности коју видимо у Откривењу, морам да кажем да наши односи са животињама у нашем животу сада морају да нас припреме за нешто слично и добро које долази.

Шта нас чека током вечног живота није нам дато да знамо, сазнаћемо када дође време, али можемо да гајимо наду да ћемо и ту са нама наћи своје драге четвороножне пријатеље да уживамо у миру и љубави, у звуку о анђелима и о гозби коју Бог спрема да нас дочека.