Визионари Међугорја видели су Чистилиште: шта су рекли

Вицка: Чистилиште је такође одличан простор. У Чистилишту, међутим, људе не виде, већ се види само велика магла и осећа се ...

Отац Ливио: Шта осећаш?

Вицка: Осећа се као да људи пате. Знате, чује се шум ...

Отац Ливио: Управо сам новинарима послао своју књигу: „Зашто верујем у Међугорје“, где пишем да би се у Чистилишту осећали попут суза, врискова, удараца ... Је ли тако? И ја сам се борио да пронађем праве речи на италијанском како бих ходочасницима дао дојам шта говорите на хрватском.

Вицка: Не може се рећи да има удараца или плача. Људи се тамо не виде. Није као Небо.

Отац Ливио: Шта осећате тада?

Вицка: Осећате да пате. То је патња друге врсте. Чују се гласови и звукови, као да се неко удара ...

Отац Ливио: Да ли се међусобно боре?

Вицка: Осећам се тако, али нисам могла да видим. Тешко је, оче Ливио, објаснити нешто што не видите. Једно је чути, а друго видети. На Небу видите да они ходају, певају, моле се, и зато можете тачно то извести. У Чистилишту се види само велика магла. Људи који су тамо чекају наше молитве да би могли што пре да оду на Небо.

Отац Ливио: Ко је рекао да чекају наше молитве?

Вицка: Госпа је рекла да људи који су у Чистилишту чекају наше молитве да би могли што пре да оду на Небо.

Отац Ливио: Слушај, Вицка: небеска светлост би се могла протумачити као божанско присуство у које су уроњени људи који су на том месту блаженства. Шта по вашем мишљењу значи магла Чистилишта?

Вицка: За мене је магла дефинитивно знак наде. Они пате, али имају извесну наду да ће отићи на Небо.

Отац Ливио: Погоди ме да Госпа инсистира на нашим молитвама за душе у Чистилишту.

Вицка: Да, Госпа каже да им требају наше молитве да би прво отишли ​​на небо.

Отац Ливио: Тада наше молитве могу скратити Чистилиште.

Вицка: Ако се више молимо, они прво оду у Небо.

Јаковљево путовање

ЈАКОВ: Онда смо се нашли у простору пуном магле. Не могу рећи више да то опишем него да кажем да је то била нека врста магле. Тамо смо видели само покрете, али људе, људе, нисмо их видели. Госпа нам је рекла да се морамо много молити за душе у Чистилишту, јер су им наше молитве заиста потребне.

ОТАЦ ЛИВИО: Слушај: али кад напустиш Небо, да ли је и та радост нестала?

ЈАКОВ: Да, али није сасвим нестало. Међутим, када уђете у Чистилиште више не осећате оно што сте раније чули.

ОТАЦ ЛИВИО: Не? Какав је то осећај?

ЈАКОВ: Осећа се... Када видите ове покрете у магли, одмах помислите да су то душе људи и осећате љутњу. Осећате љутњу, али и сажаљење према њима.

ОТАЦ ЛИВИО: И вама их је жао?

ЈАКОВ: Жао ти их је јер су тамо завршили и зато што си тренутак пре тога био у тој неизмерној радости и у том миру и видео си људе који су били заиста срећни. Тада видите ове душе како пате и одмах их сажалите.

ОТАЦ ЛИВИО: Наравно, и зато се морамо молити за њих.

ЈАКОВ: Госпа је препоручила много да се моле за душе у Чистилишту, јер су им потребне наше молитве.

ОТАЦ ЛИВИО: На овај начин се скраћује чистилиште?

ЈАКОВ: Да, ми данас много пута потврђујемо, а и ја сам то често чуо, да је нека наша вољена особа која је умрла сигурно отишла у рај. Само Бог зна где су наши мртви.

ОТАЦ ЛИВИО: По вашем мишљењу, како им онда можемо помоћи?

ЈАКОВ: Можемо се молити за наше мртве. Принесите свете мисе за њих.

ОТАЦ ЛИВИО: Врло тачно...

ЈАКОВ: Зато нам се Госпа обраћа.