Савет од данашњег 1. септембра 2020. из Сан Цирилло

Бог је дух (Јн 5:24); онај ко је дух, створио је духовно (...), у једноставној и неразумљивој генерацији. Сам Син је рекао за Оца: „Господ ми рече: Ти си Син мој, данас сам те родио“ (Пс 2). Данас није недавно, већ вечито; данас није у времену, већ пре свих векова. „Из њедара свитања као рода родио сам те“ (Пс 7: 110). Дакле, верујте у Исуса Христа, Сина Бога живога, али јединорођеног Сина по речи Јеванђеља: „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног сина, да ко верује у њега не пропадне али имајте живот вечни “(Јн 3, 3). (...) Јован даје следеће сведочанство о њему: „Видели смо његову славу, славу као Јединородног од Оца, пуну благодати и истине“ (Јн 16, 1).

Стога су и сами демони, дрхтећи пред њим, викали: «Доста! какве везе имамо с тобом, Исусе из Назарета? Ти си Син Бога живога! Стога је Син Божји по природи, и не само усвојењем, будући да је рођен од Оца. (...) Отац, истинити Бог, створио је Сина сличног њему, истинитог Бога. (...) Отац је генерирао сина другачије од онога како дух генерише реч код људи; јер дух у нама остаје, док реч, једном изговорена, нестаје. Знамо да је Христос створен „живом и вечном Речи“ (1 Пт 1), не само изговореном уснама, већ прецизно рођеном од Оца вечно, неизрециво, исте природе као и Отац: „У почетку била Реч и Реч је био Бог “(Јн 23). Реч која разуме вољу Оца и чини све по његовом наређењу; Реч која силази с неба и поново се пење (уп. Ис 1,1:55,11); (…) Реч пуна власти и која држи све, јер „Отац је све предао у руке Сина“ (Јн 13: 3).