Да ли је коронавирус створен у лабораторији? Научник одговара

Како се нови коронавирус који узрокује ЦОВИД-19 шири широм света, са случајевима који сада прелазе 284.000 широм света (20. марта), дезинформације се шире готово исто тако брзо.

Упорни мит је да су овај вирус, назван САРС-ЦоВ-2, направили научници и побегао из лабораторије у Вухану у Кини, где је епидемија и започела.

Нова анализа САРС-ЦоВ-2 коначно би могла да заустави потоњу идеју. Група истраживача упоредила је геном овог новог коронавируса са осталих седам коронавируса за које је познато да заразе људе: САРС, МЕРС и САРС-ЦоВ-2, који могу изазвати озбиљне болести; заједно са ХКУ1, НЛ63, ОЦ43 и 229Е, који обично узрокују само благе симптоме, истраживачи су написали 17. марта у часопису Натуре Медицине.

„Наше анализе јасно показују да САРС-ЦоВ-2 није лабораторијска конструкција или посебно манипулисан вирус“, пишу у чланку часописа.

Кристиан Андерсен, ванредни професор имунологије и микробиологије у Сцриппс Ресеарцх-у, и његове колеге испитивали су генетски модел протеина класова који вире са површине вируса. Коронавирус користи ове шиљке да ухвати спољне ћелијске зидове свог домаћина и затим уђе у те ћелије. Они су посебно погледали секвенце гена одговорне за две кључне карактеристике ових вршних протеина: грабеж, назван домен који веже рецептор, а који се везује за ћелије домаћина; и такозвано место цепања које омогућава вирусу да се отвори и уђе у те ћелије.

Ова анализа је показала да је „закачени“ део врха еволуирао да циља рецептор изван људских ћелија, назван АЦЕ2, који је укључен у регулацију крвног притиска. Толико је ефикасан у везивању за људске ћелије да су истраживачи рекли да су протеини класова резултат природне селекције, а не генетског инжењеринга.

Ево и зашто: САРС-ЦоВ-2 је уско повезан са вирусом који узрокује тешки акутни респираторни синдром (САРС), који се угушио широм света пре неких 20 година. Научници су проучавали како се САРС-ЦоВ разликује од САРС-ЦоВ-2 - уз неколико промена кључних слова у генетском коду. Ипак, у рачунарским симулацијама изгледа да мутације САРС-ЦоВ-2 не помажу баш добро у помагању вируса да се веже за људске ћелије. Да су научници намерно направили овај вирус, не би одабрали мутације за које рачунарски модели сугеришу да не би функционисале. Али испоставило се да је природа паметнија од научника, а нови коронавирус је пронашао начин за мутацију који је био бољи - и потпуно другачији - од било чега што су научници могли створити, показало је истраживање.

Још један ексер у теорији „побегли из зле лабораторије“? Укупна молекуларна структура овог вируса разликује се од познатих коронавируса и уместо тога подсећа на вирусе пронађене код слепих мишева и панголина који су били мало проучавани и за које се никада није знало да наносе штету човеку.

„Да је неко покушавао да нови коронавирус осмисли као патоген, изградио би га од окоснице вируса за који је познато да изазива болест“, наводи се у изјави Сцриппс-а.

Одакле долази вирус? Истраживачки тим је осмислио два могућа сценарија за порекло САРС-ЦоВ-2 код људи. Један сценарио прати приче о пореклу неких других недавних коронавируса који су направили пустош у људској популацији. У том сценарију заразили смо се вирусом директно од животињских цивета у случају САРС-а и камила у случају блискоисточног респираторног синдрома (МЕРС). У случају САРС-ЦоВ-2, истраживачи сугеришу да је животиња била слепи миш, који је вирус пренео на другу средњу животињу (вероватно панголин, рекли су неки научници) која је вирус пренела на људе.

У том могућем сценарију, генетске карактеристике које чине нови коронавирус тако ефикасним у зарази људских ћелија (његове патогене моћи) могле би постојати пре него што се пребаци на људе.

У другом сценарију, ове патогене карактеристике ће се развити тек након што вирус пређе са животињског домаћина на људе. Неки коронавируси пореклом из панголина имају "структуру кука" (тај везујући домен рецептора) сличан ономе код САРС-ЦоВ-2. На тај начин, панголин је пренио свој вирус директно или индиректно на људског домаћина. Дакле, једном у људском домаћину, вирус је могао еволуирати тако да има и своју другу невидљиву карактеристику: место цепања које му омогућава да лако провали у људске ћелије. Једном када се развије ова способност, истраживачи су рекли да ће коронавирус бити још способнији за ширење међу људима.

Сви ови технички детаљи могли би да помогну научницима да предвиде будућност ове пандемије. Ако је вирус ушао у људске ћелије у патогеном облику, ово повећава вероватноћу будућих епидемија. Вирус је и даље могао циркулирати у животињској популацији и могао би се вратити људима, спреман да изазове избијање. Али шансе за такве будуће епидемије су мање ако вирус жели прво да уђе у људску популацију, а затим да развије патогена својства, рекли су истраживачи.