ПОРУКА БОЖАНСКОГ МИЛОСРЂА

22. фебруара 1931. године Исус се појавио у Пољској сестри Фаустини Ковалски (проглашена блаженом 30. априла 2000) и поверио јој поруку Побожности Божанском милосрђу. Сама је описала приказање на следећи начин: „Била сам у ћелији када сам видела Господа одевеног у белу одећу. У чину благосиљања подигао је једну руку; другом је додирнуо белу тунику на грудима из које су изашла два зрака: један црвени, а други бели “. После тренутка, Исус ми је рекао: „Насликај слику према моделу који видиш, а доле напиши: Исусе, уздам се у Тебе! Такође желим да се ова слика поштује у вашој капели и широм света. Зраци представљају крв и воду која је избила када је моје срце прободено копљем, на крсту. Бели зрак представља воду која прочишћава душе; она црвена, крв која је живот душа “. У другом указању, Исус је од ње затражио установљење празника Божанског милосрђа, изражавајући се овако: „Желим да прва недеља после Ускрса буде празник мог милосрђа. Душа која се тога дана исповеди и саопшти, стећи ће потпуно опроштење греха и болова. Желим да се овај празник свечано прослави у целој Цркви “.

ОБЕЋАЊА МИЛОСРДНОГ ИСУСА.

Душа која ће поштовати ову слику неће пропасти. Ја, Господ, заштитићу је зракама свог срца. Благо онима који живе у њиховој сенци, јер рука божанске правде неће доћи до ње! Заштитићу душе које ће ширити култ моје Милости, целог свог живота; у часу њихове смрти, тада нећу бити судија већ спаситељ. Што је већа беда људи, то веће право имају на моју Милост јер желим да их све спасим. Извор овог Милосрђа отворен је ударцем копља у Крст. Човечанство неће наћи ни спокоја ни мира све док се са пуним поверењем не обрати Мени. Ја ћу безбројно захваљивати онима који изговарају ову круну. Ако се рецитује поред особе која умире, нећу бити само Судија, већ Спаситељ. Дајем човечанству посуду којом ће моћи да црпи благодати из извора Милосрђа. Ова ваза је слика са натписом: „Исусе, уздам се у Тебе!“. „О крви и воде која извире из Исусовог срца, као извор милости за нас, уздам се у Тебе!“ Кад ми са вером и скрушеним срцем изговорите ову молитву за неког грешника, даћу му благодат обраћења.

КРУНА БОЖАНСКОГ МИЛОСРЂА

Користите круницу крунице. На почетку: Патер, Аве, Цредо.

На главним зрнцима бројанице: „Оче вечни, приносим Ти тело и крв, душу и божанство твог вољеног Сина и Господа нашега Исуса Христа у искупљењу за наше грехе, свет и душе у Чистилишту“.

На зрнима Аве Марије десет пута: „Због њене болне страсти смилуј се нама, свету и душама у Чистилишту“.

На крају поновите три пута: „Свети Боже, снажни Боже, Бесмртни Боже: смилуј се нама, свету и душама у Чистилишту“.

Мариа Фаустина Ковалска (19051938) Сестра Мариа Фаустина, апостол Божанске милости, данас припада групи најпознатијих светаца Цркве. Кроз њу Господ шаље свету велику поруку Божанске милости и показује пример хришћанског савршенства заснованог на поверењу у Бога и милосрдном односу према ближњем. Сестра Мариа Фаустина рођена је 25. августа 1905. године, треће од десеторо деце, од Маријане и Станислао Ковалске, сељака из села Гоговиец. На крштењу у парохијској цркви Едвинице Варцкие добила је име Елена. Од детињства се истицао љубављу према молитви, марљивошћу, послушношћу и великом осетљивошћу на људско сиромаштво. У доби од девет година примио је своју прву причест; за њу је то било дубоко искуство јер је одмах постала свесна присуства Божанског Госта у својој души. Школу је похађао само оскудне три године. Још као тинејџер напустио је родитељски дом и отишао у службу код богатих породица Александров и Остротек, да се издржава и помаже родитељима. Од седме године живота осећала је верски позив у својој души, али није имала сагласност родитеља да уђе у самостан, покушала је да га сузбије. Тада подстакнута визијом страдалног Христа, она је отпутовала у Варшаву, где је 1. августа 1925. године ушла у самостан сестара Блажене Девице Марије од Милости. С именом сестре Марије Фаустине провела је тринаест година у самостану у разним кућама Конгрегације, посебно у Кракову, Вилну и Поцку, радећи као куварица, баштованка и вратарица. Напољу није било ни трага његовом изванредно богатом мистичном животу. Све послове је обављала марљиво, верно се придржавала верских правила, била је концентрисана, ћутљива и истовремено пуна доброћудне и несебичне љубави. Његов наоко обичан, монотон и сив живот у себи је скривао дубоко и изванредно сједињење са Богом. У основи њене духовности лежи тајна Божанског милосрђа коју је она медитирала у Божјој речи и разматрала у свакодневној рутини свог живота. Знање и размишљање о тајни Божје милости развило је у њој став синовског поверења у Бога и милосрђа према ближњем. Написао је: „О мој Исусе, сваки твој светац одражава у себи једну од твојих врлина; Желим да одразим Твоје саосећајно и милосрдно Срце, желим да га прославим. Твоја милост, Исусе, утисни се у моје срце и душу попут печата и ово ће бити мој препознатљиви знак у овом и другом животу “(П. ИВ, 7). Сестра Марија Фаустина била је верна ћерка Цркве, коју је волела као Мајку и као Мистично Тело Христово. Свесна своје улоге у Цркви, сарађивала је са Божанском милошћу на делу спасења изгубљених душа. Одговарајући на Исусову жељу и пример, принео је свој живот као жртву. Његов духовни живот одликовала је и љубав према евхаристији и дубока оданост Мајци Божијој од милосрђа. Године његовог религиозног живота обиловале су изванредним благодатима: откривењима, визијама, скривеним стигмама, учешћем у Мукама Господњим, даром свеприсутности, даром читања у људским душама, даром пророчанстава и ретким даром веридбеног и мистичног брака. Живи контакт са Богом, са Мадоном, са анђелима, са светима, са душама у чистилишту, са целим натприродним светом за њу није био ништа мање стваран и конкретан од онога што је доживљавала чулима. Упркос дару толико изванредних милости, био је свестан да оне нису оне које чине суштину светости. У „Дневнику“ је написао: „Ни благодати, ни откривења, ни екстазе, ни било који други дар који му је указан не чине га савршеним, али интимно сједињење моје душе са Богом. Поклони су само украс душе, али не чине њену супстанцу или савршенство. Моја светост и савршенство састоји се у тесном сједињењу моје воље са вољом Божјом “(П. ИИИ, 28). Господ је изабрао сестру Марију Фаустину за тајницу и апостолицу своје милости, преко ње, велике поруке свету. „У Старом завету сам громовима послао пророке у свој народ. Данас вас својим милосрђем шаљем читавом човечанству. Не желим да казним патничко човечанство, али желим да га излечим и привежем уз Моје милосрдно Срце “(П. В, 155). Мисија сестре Марије Фаустине састојала се од три задатка: приближити се и објавити свету истину откривену у Светом писму о Божјој милости за сваког човека. Молити Божанско милосрђе за цео свет, посебно за грешнике, посебно новим облицима обожавања божанске милости које је Исус назначио: Христова слика са натписом: Исусе уздам се у тебе!, Празник Божанске милости прве недеље после Ускрса, капела Божанског милосрђа и молитва у часу божанске милости (15 часова). Овим облицима обожавања, а такође и ширењу обожавања милосрђа, Господ је приложио велика обећања под условом поверења Богу и практицирања активне љубави према ближњем. Надахните апостолски покрет Божанске милости са задатком да објављује и моли Божанску милост за свет и да тежи ка хришћанском савршенству на путу који је назначила сестра Марија Фаустина. Ово је начин који прописује став синовског поверења, испуњење Божје воље и став милосрђа према ближњем. Данас овај покрет окупља у Цркви милионе људи из целог света: верске скупштине, световне институте, свештенике, братства, удружења, различите заједнице апостола Божанске милости и појединце који преузимају задатке које је Господ пренео сестри. Марија Фаустина. Мисија сестре Марије Фаустине описана је у „Дневнику“ који је саставила следећи Исусову жељу и сугестије отаца исповедника, верно бележећи све Исусове речи и откривајући контакт њене душе с њим. Господ је рекао Фаустини: „Секретарке моје најдубље мистерије ... ваш најдубљи задатак је да напишете све што вам дам до знања о Мојој милости, за добро душа које ће читајући ове списе осећати унутрашњу утеху и биће подстакнуте да приступе мени "(П. ВИ, 67). Заправо, ово дело на изванредан начин спаја мистерију Божанске милости; „Дневник“ је преведен на разне језике, укључујући енглески, француски, италијански, немачки, шпански, португалски, руски, чешки, словачки и арапски. Сестра Марија Фаустина, уништена болешћу и разним патњама које је спремно поднела као жртву за грешнике, у пуноћи духовне зрелости и мистично сједињена са Богом, умрла је у Кракову 5. октобра 1938. године у само 33 године. Слава светости његовог живота расла је заједно са ширењем култа Божанске милости након благодати стечених његовим залагањем. 196567. године процес информисања о његовом животу и врлинама одвијао се у Кракову, а 1968. године у Бечу је започео процес проглашења блаженим, који је завршен у децембру 1992. године. Блаженом ју је прогласио Јован Павле ИИ на Тргу светог Петра у Риму 18. априла 1993. Канонизовао га је сам папа 30. априла 2000.