„Завет Господњи“ светог Иринеја, епископ

Мојсије у Поновљеном закону каже људима: «Господ Бог наш успоставио је савез с нама на Хореву. Господ није успоставио овај савез са нашим очевима, већ са нама који смо данас сви живи “(Дт 5, 2-3).
Зашто онда није склопио савез са њиховим очевима? Управо зато што „закон није створен за праведне“ (1. Тм 1). Сада су њихови очеви били праведни, они који су у своја срца и душе записали врлину Декалога, јер су волели Бога који их је створио и уздржавали се од сваке неправде према ближњем; стога није било неопходно да их опомињемо корективним законима, јер су они у себи носили правду закона.
Али када је та правда и љубав према Богу пала у заборав или тачније потпуно изумрла у Египту, Бог се, великом милошћу према људима, исказао тако што је зачуо његов глас. Својом снагом извео је народ из Египта како би човек поново могао постати ученик и следбеник Божји. Кажњавао је непослушне да не презиру онога који их је створио.
Затим је људе нахранио маном, како би добили духовну храну као што је Мојсије рекао у Поновљеном закону: „Хранио вас је маном, коју нисте знали и коју никада нису знали ни ваши очеви, да бисте разумели тог човека он не живи само од хлеба, већ од онога што излази из уста Господњих “(Дт 8).
Заповедио је љубав према Богу и предложио правду према ближњем како човек не би био неправедан и недостојан Бога, па је тако помоћу Декалога припремио човека за његово пријатељство и склад са ближњим. Све је ово користило самом човеку, а да Бог није од човека ништа требао. Те ствари су тада човека обогатиле јер су му дале оно што му је недостајало, то јест пријатељство са Богом, али Богу нису донеле ништа, јер Господу човекова љубав није била потребна.
Човек је, пак, био лишен славе Божије, коју није могао стећи ни на који начин осим помоћу тог поштовања које му припада. И због тога Мојсије каже народу: „Изаберите живот тада да бисте и ви и потомци ваши живели љубећи Господа Бога свога, слушајући његов глас и држећи се с њим сједињени, јер он је ваш живот и ваша дуговечност“ (Дт 30 , 19-20).
Да би припремио човека за овај живот, сам Господ је изговорио речи Декалога за све без разлике. Стога су они остали с нама, пошто су добили развој и обогаћивање, сигурно не преинаке и посекотине, када је он дошао у телу.
Што се тиче прописа ограничених на древно ропство, Господ их је Господ преко Мојсија прописао људима на начин погодан за њихово образовање и обуку. Сам Мојсије то каже: Господ ми је тада наредио да вас подучавам законима и нормама (уп. 4. Мојс. 5).
Због тога је оно што им је дато за то време ропства и у фигури укинуто новим пактом слободе. С друге стране, они прописи који су својствени природи и погодни су за слободне људе заједнички су свима и развијени су широким и великодушним даром знања Бога Оца, са прерогативом усвојења као деца, са давање савршене љубави.и веран следовање његове Речи.