Духовни тестамент светог Фрање да је добар хришћанин

[110] Господ ми је заповедио, брате Фрањо, да почнем да чиним епитимију овако: када сам био у греху,
изгледало ми је сувише горко гледати губаве и сам Господ ме је водио међу њих и ја сам се смиловао на њих. И
удаљавајући се од њих, оно што ми се чинило горким прешло се у сласт духа и тела. А онда сам остао а
мало и напустио сам свет.
[111] И Господ ми је дао такву веру у црквама да сам се тако једноставно молио и говорио: Теби се клањамо, Господе
Исусе Христе, и у свим црквама твојим које су по целом свету и благосиљамо те, јер си својим светим крстом откупио свет.
( * 111 * ) Клањамо ти се Господе Исусе Христе,
овде и у свим црквама вашим
који су у целом свету,
и ми вас благосиљамо,
јер си светим крстом твојим откупио свет.

[112] Тада ми је Господ дао и још ми даје тако велику веру у свештенике који живе по обличју светог
Римска црква, због њиховог наређења, да чак и ако ме прогоне, желим да им прибегнем. И кад бих имао мудрости колико је имао Соломон, и кад бих се срео међу сиромашним свештеницима овога света, у
парохије у којима живе, не желим да проповедам против њихове воље.
[113] И ових и свих других ћу се бојати, волети и поштовати као своје господаре. И не желим да разматрам у њима оно
грех, јер у њима препознајем Сина Божијег и они су моји господари. И то чиним због веома високог Сина Божијег, не видим ништа друго телесно, у овом свету, ако не његово пресвето тело и пресвету крв коју они примају и само они другима дају.
[114] И желим да се ове пресвете тајне изнад свих других ствари поштују, поштују и постављају на места
драгоцен. И где год нађем рукописе са његовим пресветим именима и речима на непристојним местима, желим да их сакупим, и молим се да се сакупе и ставе на пристојно место.
[115] И морамо поштовати и поштовати све богослове и оне који служе пресветим божанским речима, као и
они који управљају нашим духом и животом.
[116] А пошто ми је Господ дао браћу, нико ми није показао шта да радим, него сам Свевишњи
открио да морам да живим по облику светог Јеванђеља. И дао сам то написати у неколико речи и једноставно, а Господ Папа ми је то потврдио.
[117] А они који су дошли да пригрле овај живот поделили су сиромашнима све што су могли имати, ед.
задовољили су се једном мантијем, закрпљеном споља и изнутра, појасом и панталонама. И нисмо хтели да имамо више.
[118] Ми свештеници смо рекли канцеларија, у складу са осталим свештеницима; лаици су говорили Патер ностер и то радо чине
стали смо у црквама. А ми смо били неписмени и покорни свима.
[119] И радио сам рукама и хоћу да радим; и чврсто желим да сви остали фратри раде на а
рад који приличи поштењу. Они који не знају нека уче, не из похлепе да добију награду за труд, већ да дају пример и да држе доколичаре.
[120] Када нам награда за труд није дата, прибегавамо трпези Господњој, просећи од врата до врата.
[121] Господ ми је открио да ми изговарамо овај поздрав: „Господ да ти да мир!“.
[122] Фратри треба да пазе да не прихвате цркве, сиромашне куће и било шта друго што се гради
за њих, да нису како доликује светом сиромаштву, које смо у Правилу обећали, увек те угостивши
као странци и ходочасници.
[123] Јасно заповедам, из послушности, свим фратрима, где год да су, да се не усуђују да траже никакво писмо
[повластице] у римској курији, ни лично ни преко трећег лица, ни за цркву ни за било које друго место, ни због проповеди, ни због прогона њихових тела; али где год нису добродошли, нека беже у другу земљу да се покају уз Божији благослов.
[124] И ја чврсто хоћу да се покорим генералном министру овог братства и сваком старатељу који му се свиђа.
додели ми. И тако желим да будем затвореник у његовим рукама, да не могу ићи или учинити даље од послушности и његове
хоће, јер он је мој господар.
[125] И иако је то једноставно и немоћно, ја ипак увек желим да имам духовника, који ми рецитује службу, као што је
прописано у Правилу.
[126] А сви остали фратри су дужни да се на овај начин повинују својим старатељима и да читају службу по Правилу. И ако јесте
нашли су фратре који нису изговарали службу по Правилу, а у сваком случају су желели да је мењају, или нису
Католици, сви фратри, ма где били, дужни су послушношћу, где год нађу неког од њих, да га предају
чувар најближи месту где ће га наћи. А чувар је чврсто везан, из послушности, да га чува
строго, као човек у затвору, дан и ноћ, да му се не може узети из руке, док он
предати лично у руке свом министру. А министар је чврсто обавезан, из послушности, да га испрати помоћу таквих фратара који га даноноћно чувају као заробљеника, све док га не предају господару Остије, који је господар, заштитник и коректор цело братство.
[127] И нека фратри не говоре: „Ово је друго Правило“ „Ово је друго Правило“, јер је ово опомена,
опомена, опомена и мој тестамент, који ја, мали брате Фрањо, дајем вама, блажена браћо моја, да се саборније придржавамо Правила које смо обећали Господу.
[128] А генерални министар и сви остали министри и старатељи дужни су послушношћу да не додају или
од ових речи ништа не одузимају.
[129] И овај документ треба увек да држе код себе заједно са Правилом. И у свим поглављима када читају
Правило, читају и ове речи.
[130] А свој својој браћи, свештенству и лаицима, чврсто заповедам, из послушања, да не уносе објашњења у Правило и овим речима говорећи: „Тако се морају разумети“ „Тако се морају разумети“ ; али, како ми је Господ дао да са једноставношћу и чистотом кажем и напишем Правило и ове речи, тако се потруди да их разумеш једноставно и без коментара и да их светим делима посматраш до краја.
[131] А ко ово посматра, нека се испуни на небу благословом Оца Вишњега и на земљи
испуњен благословом свог љубљеног Сина са Пресветим Духом Утешником и са свим силама небеским и са свима светима. И ја, мали брате Франческо, твој слуга, колико могу, потврђујем ти изнутра и споља овај пресвети благослов. [Амин].