Иван из Међугорја: Не бојим се смрти, јер сам видео Небо

Краљице мира и помирења, моли за нас.

Драги свештеници, драги пријатељи у Христу,
на почетку овог сусрета желим да вас све од срца поздравим.
За ово кратко време желим да поделим са вама главне поруке на које нас Госпа позива током ове 33 године. Ових дана имамо дубока осећања, јер је данас Госпа дошла к нама пре 33 године. Долази нам комадић раја. Долази нам Она која је послана од Њеног Сина да нам помогне, да изведе свет из невоље у којој се налази и да нам покаже пут ка миру и Исусу.

Знам да су многи од вас дошли овде уморни са овог света, гладни мира, гладни љубави, гладни вере. Дошли сте до извора; дошли сте Мајци да се баците у њен загрљај и код ње нађете сигурност и заштиту. Дошао си Мајци да јој кажеш: „Моли се за нас и са Сином Твојим Исусом заступај свакога од нас“.
Ставила нас је у своје срце. Нисмо сами.

У поруци Госпа каже: „Кад би знао колико те волим, плакао би од радости“. Мајчина љубав је тако велика. Дошли смо до извора, од Мајке која се залаже за свог Сина, Мајке која васпитава и води, јер Она је најбољи учитељ, најбољи васпитач.

Пре тридесет и три године, на данашњи дан, Госпа је покуцала на врата мог срца и изабрала ме да будем Њен инструмент. Инструмент у Његовим рукама и Божјим Не желим да ме гледате као на свеца, као на савршеног, јер нисам. Трудим се да будем бољи и светији. Ово је моја жеља. Жеља дубоко урезана у моје срце. Нисам се обратио за једну ноћ, чак и ако свакодневно виђам Госпу. Знам да је обраћење, за мене као и за све, процес, програм за наш живот. Али морамо да се определимо за овај програм и да се мењамо сваки дан. Сваки дан оставити грех и све што нас узнемирава на путу ка светости. Морамо поздравити Реч Исуса Христа и живети је и тако ћемо расти у светости.

У ове 33 године у мени је остало стално питање: „Мајко, зашто ја? Зашто си изабрао мене? Да ли ћу моћи да урадим оно што ви желите и тражите од мене? " Сваки дан себи постављам питање. У свом животу до 16 година нисам могао ни замислити да се такво нешто може догодити, да се Госпа може појавити. Почетак указања био је за мене велико изненађење.
У привиду се добро сећам, након што сам дуго сумњао да ли да га питам, питао сам је: „Мајко, зашто ја? Зашто си изабрао мене? „Госпа се веома слатко насмешила и одговорила:„ Драги сине, не бирам увек најбоље “.
Прије тридесет три године Госпа ме је изабрала. Уписао ме у вашу школу. Школа мира, љубави, молитве. У овој школи желим бити добар ученик и извршити на најбољи могући начин задатак који ми је дала Госпа. Знам да ми не дајете глас.
Овај дар остаје у мени. За мој живот и породицу ово је велики дар. Али то је истовремено велика одговорност. Знам да ми је Бог много поверио, али знам да и он то жели од мене. Свјесна сам одговорности коју имам и живим с њом сваки дан.

Не плашим се да сутра умрем, јер сам све видео. Заиста се не бојим смрти.
Бити са Мадоном сваки дан и живети у овом рају је заиста тешко изразити речима. Није лако бити с Мадоном сваки дан, разговарати с њом, а на крају овог сусрета вратити се на земљу и наставити живјети овдје. Кад бисте само могли на тренутак видети Мадону, не знам да ли би вам живот на земљи још био занимљив. Потребно ми је неколико сати сваког дана да се опоравим, да се након таквог састанка вратим у овај свет. Које су најважније поруке на које нас Госпа позива у овим годинама? Желео бих да их истакнем. Мир, обраћење, молитва срцем, пост и покоре, чврста вера, љубав, опроштење, света Еухаристија, читање Библије и наде. Кроз ове поруке које сам истакнуо, Госпа нас води. Последњих година Госпа је објаснила сваку од тих порука да би их живела и боље их практиковала.