Журба није хришћанска, научите да будете стрпљиви према себи

И. У потрази за савршенством увек се мора чекати. Обмана коју морам открити, каже свети Фрањо де Салски. Неки би пожелели готово савршенство, па да је довољно да га обуку, као сукњу, да се без труда нађу савршени. Да је ово могуће, био бих најсавршенији човек на свету; јер, да је у мојој моћи да дам савршенство другима, а да они ништа не ураде, почео бих да га узимам од себе. Чини им се да је савршенство уметност, чија је тајна довољно да се одмах без икаквих потешкоћа постану мајстори. Каква обмана! Велика тајна је да се марљиво трудимо и трудимо се у вршењу божанске љубави, да бисмо дошли до сједињења са божанском добротом.

Међутим, добро запази да се дужност да радимо и трудимо односи на горњи део наше душе; због отпора који долази из доњег дела, не треба правити веће случајеве од оних који путници раде, да пси лају издалека (уп. Траттенименто 9).

Навикнимо се, дакле, да своје савршенство тражимо на уобичајене начине, са смирењем ума, чинећи оно што од нас зависи за стицање врлина, кроз постојаност у њиховом вршењу, према нашем стању и позиву; онда, што се тиче тога да пре или касније стигнемо до жељеног циља, будимо стрпљиви, ослањајући се на божанску Промисао, која ће се побринути да нас утеши у времену које је унапред одредило; па чак и ако треба да чекамо смртни час, будимо задовољни, задовољни испуњавањем своје дужности тако што ћемо увек радити оно што је до нас и у нашој моћи. Увек ћемо имати жељену ствар довољно брзо, када је Богу мило да нам је да.

Ова резигнација чекању је неопходна, јер недостатак тога јако узнемирава душу. Задовољимо се, дакле, спознајом да Бог, који нама управља, чини ствари добро, и не очекујмо посебна осећања или неку посебну светлост, него ходимо слепо иза пратње овог Промисла и увек са овим поверењем у Бога, чак и усред пустоши, страхова, мрака и крстова свих врста, које ће Он желети да нам их пошаље (уп. Траттен. 10).

Морам да се посветим не ради своје користи, утехе и части, него на славу Божију и на спасење младих. Стога ћу бити стрпљив и смирен кад год морам да признам своју беду, уверен да свемогућа милост делује кроз моју слабост.

ИИ. Потребно је стрпљење са собом. Постати господар своје душе у тренутку и имати је потпуно у својим рукама, од самог почетка, немогуће је. Задовољи се тиме што мало по мало освајаш, опомиње свети Фрањо Салски, суочен са страшћу која ратује против тебе.

Човек мора да трпи друге; али пре свега да се помиримо са собом и будимо стрпљиви са несавршеним. Да ли бисмо желели да дођемо до унутрашњег одмора, а да не пролазимо кроз обичне застоје и борбе?

Од јутра душу своју смируј; током дана водите рачуна да је често зовете и да је поново узмете у своје руке. Ако ти се деси нека промена, немој се плашити, ни најмање не размишљај; али, опомињи је, понизи се тихо пред Богом и потруди се да свој дух вратиш у стање сласти. Реци својој души: - Хајде, ставили смо ногу на погрешно место; хајдемо одмах и будимо на опрезу. „И сваки пут када се вратите, понављате исту ствар.

Затим, када уживате у миру, добровољно га искористите, умножавајући дела сладости у свим могућим приликама, па и малим, јер, како Господ каже, вернима у малим стварима, велики ће бити поверени. (Лк 16,10). Али изнад свега, не клонуј духом, Бог те држи за руку и, иако те пушта да се спотакнеш, Он то чини да би ти показао да би, да те није држао, потпуно пао: па ти чвршће ухвати Његову руку ( Писмо 444).

Бити слуга Божији значи бити милосрдан према ближњем, формирати у горњем делу духа неизоставну одлучност да следимо вољу Божију, имати веома дубоку понизност и једноставност која нас надахњује поверењем у Бога и помаже нам да устанемо од свих. наш пали, да буде стрпљив са нама у нашим бедама, да мирно подноси друге у њиховим несавршеностима (Писмо 409).

Служите Господу верно, али му служите синовском и љубавном слободом, а да не огорчите своје срце. Одржавајте у себи дух свете радости, умерено распршен у својим делима и речима, да би врли људи који вас виде примили радост и прославили Бога (Мт 5,16, 472), једини предмет наших тежњи (Писмо XNUMX). Ова порука поверења и поверења од Светог Фрање Салског умирује, враћа храброст и указује на сигуран метод за напредак, упркос нашим слабостима, избегавајући малодушност и умишљеност.

ИИИ. Како се регулисати у бројним занимањима да избегнемо претерану журби. Многобројност занимања је повољан услов за стицање правих и чврстих врлина. Умножавање послова је непрекидно мучеништво; разноврсност и мноштво занимања више узнемирава од њихове озбиљности.

У вођењу свог посла, учи свети Фрањо Салски, не верујте да можете успети у својој индустрији, већ само захваљујући Божијој помоћи; стога се потпуно уздајте у Његов Промисао, уверен да ће Он дати све од вас, све док ви, са своје стране, улажете у то тиху марљивост. Заиста, насилне марљивости штете срцу и пословању и нису марљивост, већ стрепње и сметње.

Ускоро ћемо бити у вечности, где ће се видети колико су сви послови овога света мали и колико је било мало важно да ли смо их урадили или не; овде се напротив врвимо око њих, као да су велике ствари. Када смо били мали, какав смо жар улагали у прикупљање комада плочица, дрвета и блата да бисмо градили куће и мале зграде! А ако их је неко бацио тамо, то је била невоља; али сада знамо да је све то било веома мало важно. Тако ће бити једног дана на небу; тада ћемо видети да су наше везаности за свет биле право детињство.

Не желим тиме да одбацим бригу коју треба да имамо о таквим ситницама и багателама, јер их је Бог дао за наше занимање на овом свету; али бих желео да се ослободим грозничавог жара у чекању на тебе. Хајде да радимо и своје мале ствари, али радећи их не губимо главу. А ако нам неко проспе гајбе и фабрике, немојмо толико да бринемо, јер кад дође вече, у које ћемо морати да се сакријемо, мислим на самрти, све ове ситнице неће бити од користи: онда ћемо морати да се повучемо у дом Оца нашег (Пс 121,1).

Радите марљиво својим послом, али знајте да немате важнијег посла од свог спасења (Писмо 455).

У разноликости занимања, расположење ума којим се бавите је јединствено. Само љубав је оно што диверзификује вредност ствари које радимо. Трудимо се да увек имамо деликатност и племенитост осећања, која нас тера да тражимо само укус Господа, а Он ће наше поступке учинити лепим и савршеним, ма колико они били мали и уобичајени (Писмо 1975).

Господе, учини ме да помислим да увек искористим и добро искористим прилике да ти служим, упражњавајући врлине из минута у минут, без икакве бриге за прошлост или будућност, тако да ми сваки садашњи тренутак доноси оно што морам да радим смирено. и марљиво.за твоју славу (в. Писмо 503).