Радост душе у изласку из Чистилишта

Душа, после толико болова који су претрпели љубав, бивајући изван тела и света, неизмерно цени Бога, Врховно добро, врховну светост, врховну доброту, а Бог га дочекује с бескрајном љубављу, у загрљају неизрециве радости. Душа осваја небеску домовину, рај, за читаву вечност.
Ниједан људски ум не може замислити или описати усхићење тог благословљеног часа, у којем душа, прочишћена помирењем, лети с њега на небо, чиста као кад га је Бог створио и срећна да се осећа заувек уједињена са својим Свевишњим Па, у океану среће и мира.
Ниједно земаљско поређење није довољно да би нам пружило идеју.
Изгнаник који се враћа у своју домовину након дугогодишњег одсуства, који поново види своју родну земљу и, загрљаји, пун радости, најдражих људи који су повратили слободу и мир; болесна особа која, потпуно обновљена, ревидира просторије свог дома и наставља спокој активног живота, не може нам дати ни бледо представу о славном и свечаном повратку душе Богу и вечној животној радости која нема могу изгубити више. Покушајмо да добијемо бледу предоџбу о томе, да се потакнемо да живимо светости, да поздравимо болове живота у савршеном сједињењу с Божанском Вољом и да повећамо своје заслуге, користећи се свим богатствима која нам Исус даје у Цркви.
Исти интензитет боли Чистилишта може нас бледо претпоставити интензитетом радости душе која, ослобођена, улази у рај, јер се свака земаљска радост мери болом. Не осећате ни задовољство чаше хладне воде, ако нисте жедни, ситости укусне хране, ако нисте гладни; радост мирног одмора, ако нисте уморни.
Душа, дакле, у сталном и мучном ишчекивању среће, са љубављу према Богу која расте и јача до те мере да се прочишћује, на крају прочишћења, на Божји позив љубави, жури унутра Он, и све је то песма захвалности, за исте болове које је претрпео, више него што нема захвалности за излечено, за болове које је хирург нанео.