Госпа из Међугорја позива вас да са њом изградите везу поверења

25. маја 1994
Драга дјецо, позивам вас све да имате више повјерења у мене и да дубље живите моје поруке. Ја сам са вама и заузимам се за вас код Бога, али такође чекам да се ваша срца отворе за моје поруке. Радуј се јер те Бог воли и даје ти сваки дан могућност да се обратиш и више верујеш у Бога Творца. Хвала што сте прихватили мој позив.
Неке одломке из Библије који нам могу помоћи да разумемо ову поруку.
Постанак 18,22-33
Ти људи су отишли ​​и отишли ​​у Содому, док је Аврам још увек стајао пред Господом. Авраам му приђе и рече му: „Хоћеш ли заиста уништити праведника са безбожницима? Можда у граду има педесетак праведника: да ли заиста желите да их потиснете? И зар нећете помиловати то место из поштовања према педесеторици праведника који су тамо? Далеко од тога да погубите праведника са безбожницима, тако да се праведник третира као зли; Далеко од тебе! Зар неће судија целе земље вршити правду?“ Господ је одговорио: „Ако нађем педесет праведника у граду у Содоми, опростићу целом граду ради њих. Авраам настави и рече: „Види како се усуђујем да говорим своме Господу, ја који сам прах и пепео... Можда ће педесеторици праведника недостајати пет; јер ћеш ових пет уништити цео град?“ Он је одговорио: „Нећу га уништити ако их нађем четрдесет пет. Аврахам је поново наставио да му говори и рекао: „Можда ће тамо бити четрдесет. Одговорио је: „Нећу, из обзира према тих четрдесеторо”. Наставио је: „Не љути се, Господе, ако опет проговорим: можда ће се тамо наћи тридесет“. Он је одговорио: „Нећу то учинити, ако нађем тридесет тамо“. Он је наставио: „Види како се усуђујем да говорим свом Господу! Можда ће се тамо наћи двадесет." Он је одговорио: „Нећу га уништити из обзира према тим ветровима. Он је наставио: „Не љути се, мој Господе, ако проговорим само још једном; можда ће се тамо наћи десет.” Одговорио је: „Нећу га уништити из обзира према тих десет. И Господ, чим је завршио разговор са Аврамом, отишао је, а Аврам се вратио у свој стан.
Бројеви 11,10-29
Мојсије је чуо како се народ жали у свим породицама, свако на улазу у свој шатор; гнев Господњи се разбуктао и то се не допада чак и Мојсију. Мојсије је рекао Господу: „Зашто си тако лоше поступао са својим слугом? Зашто не нађох милост у твојим очима, па си ставио на мене терет свих ових људи? Јесам ли можда зачео све ове људе? Или сам га можда донео на свет да би ми рекао: Носи га у утроби, као што дојиља носи одојче, у земљу за коју си се заклео оцима њеним? Где бих добио месо да дам свим овим људима? Зашто се тужи за мном говорећи: Дај нам меса да једемо! Не могу сам да поднесем тежину свих ових људи; претежак је терет за мене. Ако мораш тако да поступаш са мном, пусти ме да умрем радије, пусти ме да умрем, ако сам нашао милост у твојим очима; Ја више не видим своју несрећу!”.
Господ рече Мојсију: „Сакупи ми седамдесет људи од старешина Израиљевих, који су ти познати као старешине народа и као њихови књижевници; води их у шатор састанка; представиће се са вама. Сићи ћу и говорити на том месту с вама; Ја ћу узети дух који је на вама и ставити га на њих, да носе терет народа са вама, а ви га више не носите сами. Рећи ћете народу: Посветите се за сутра и јешћете месо, јер сте плакали у ушима Господњим говорећи: Ко ће нас натерати да једемо месо? Тако смо се добро провели у Египту! Па ће ти Господ дати меса и ти ћеш га јести. Једи га не један дан, не два дана, не пет дана, не десет дана, не двадесет дана, него цео месец, док ти не изађе из ноздрва и не умори те, јер одбацили сте Господа међу вама, и плакали сте пред њим говорећи: Зашто смо изашли из Египта? Мојсије је рекао: „Овај народ, међу којим сам и ја, броји шест стотина хиљада одраслих, а ти кажеш: даћу им меса и они ће га јести цео месец! Могу ли се за њих убијати стада и крда да им буде доста? Или ће им се сакупити сва риба морска да им буде доста?” Господ одговори Мојсију: „Да ли је можда рука Господња скраћена? Сад ћеш видети да ли ће се обистинити реч коју сам ти рекао или не”. Тако је Мојсије изашао и рекао народу речи Господње; сакупи седамдесет људи међу народним старешинама и постави их око шатора састанка. Тада сиђе Господ у облаку и проговори му: узе дух који беше на њему, и удахне га на седамдесет старешина: када се дух почињаше на њима, они пророкују, али после то више не учинише. У међувремену, два човека, један по имену Елдад, а други Медад, остадоше у логору и дух се на њима почива; били су међу члановима, али нису изашли да оду у шатор; почели су да пророкују у логору. Један младић је отрчао и пријавио то Мојсију и рекао: „Елдад и Медад пророкују у логору. Тада рече Исус Навин син, који је од младости био у служби Мојсијевој: Мојсије, господару, спречи их! Али Мојсије му одговори: „Јеси ли љубоморан на мене? Кад би сви били пророци међу народом Господњим и кад би им Господ дао свој дух!" Мојсије се повукао у логор, заједно са израелским старешинама.