У каквом је расположењу Госпа? Каже нам Вицка из Међугорја

Јанко: Вицка, теби је једна ствар врло једноставна, а нама није: да разумеш у чему је Богородица за време указања. Можете ли нам нешто рећи?
Вицка: Ухватила си ме неспремну и не знам како да ти објасним. Али Госпа је увек добро расположена!
Јанко: Увек на исти начин?
Вицка: Не увек. Што се овога тиче, изгледа да сам ти већ нешто поменуо.
Јанко: Можда и јесте, али да ипак причамо о томе.
Вицка: Па, Госпа се посебно радује поводом неких празника.
Јанко: Не делује ми баш једноставно и јасно.
Вицка: Шта, на пример?
Јанко: На пример, није ми јасно зашто је Госпино расположење прилично необично на једној од њених највећих забава.
Вицка: Која забава?
Јанко: Мислим на празник Пречисте.
Вицка: На шта тачно мислите?
Јанко: Па и сам си ми једном рекао нешто што сам и ја прочитао у твојој свесци: Богородица је, већ на први празник Пречисте (1981), за време указања била мање радосна него што си очекивао; одмах, чим се тамо појавила, почела је да се моли за опроштај грехова. Рекли сте ми и да је под њеним ногама била извесна тама и да је Мадона висила у ваздуху, као да је изнад тамног облака пепела. Када сте је нешто питали, није ништа одговорила, али је само наставила да се моли. Написали сте и да вам се тек на поласку мало осмехнуо, али не са радошћу других времена.
Вицка: То је истина. Нашли сте то написано управо зато што је било баш тако. Не могу ништа да урадим поводом тога…
Јанко: Записао си у својој свесци да ти је и сутрадан и два дана касније Госпа говорила о гресима.
Вицка: Не можемо да помогнемо, ради се о њој.
Јанко: Тачно, али је мало чудно да је Госпа повезала овај говор са једном од својих највећих забава.
Вицка: Заиста не знам шта да ти кажем.
Јанко: Ни ја. Мислим да је то урадио да бисмо разумели како греси својом ружноћом иду против овог празника.
Вицка: Можда.
Јанко: Додајем и ово. Прошле године [1982], управо у вези са овим празником, открио је Иванки и Јакову девету тајну. То се догодило првог дана деветнице. Онда вам је истог дана забаве открио осму тајну. Како кажу, не треба бити срећан. Коначно је Марији ове године [1983], увек истог дана, открио девету тајну. Занимљиво је да сам и прошле и ове године био присутан на указању; Приметио сам како вас је откривање тајни, оба пута, болно погодило. Прошле године на Иванку а ове године на Марију. Већ сам у другом делу рекао шта ми је Иванка овом приликом одговорила прошле године. Тако ми је и Марија ове године одговорила. У ствари, када сам јој у шали рекао како ми се чини да је уплашена, она је одговорила да бих се и ја уплашила да чујем оно што је она чула.
Вицка: Добро ти је одговорио.
Јанко: Да, али ми је чудно да Госпа ове тајне повезује са својом драгом странком.
Вицка: Већ сам ти рекла да то не знам.
Јанко: Али било је тако. Може бити да Бог и Госпа желе да за овај празник повежу чистоту на коју нас Бог позива и коју окаљамо својим гресима.
Вицка: Опет ћу ти рећи: можда. Бог и Госпа знају шта раде.
Јанко: Добро, Вицка, али нисам још завршио.
Вицка: Само напред! Надајмо се да је последњи! Али не заборавите да је Госпа у одређеним приликама била посебно радосна.
Јанко: Знам то. Али реци ми да ли је понекад била посебно тужна.
Вика: Ја се тога заиста не сећам. Озбиљно да; али тужно...
Јанко: Јесте ли икада видели Госпу како плаче?
Вицка: Не, не. Никад је нисам видео.
Јанко: Марија је рекла да је Госпа заплакала када јој се јавила сама, на улици. [Трећег дана указања – видети 38. поглавље].
Вика: И Марија нам је ово рекла и ја јој верујем. Али говорим вам о ономе што сам лично видео и доживео.
Јанко: Добро, Вицка. Заиста сам желео да ми кажеш у каквом си расположењу видео и нашао је. Ово ми је довољно.
Вицка: У међувремену, поновила бих ти ово. Најтужније сам је видео одмах на почетку указања, у Подбрду, када је један гласно хулио на Бога. Била је заиста тужна. Никад је више нисам видео тако тужну. Одмах је отишла, али се убрзо вратила.
Јанко: Драго ми је да сте се и тога сетили. Могли бисмо и овако да завршимо.
Вицка: Хвала Богу да је и теби понекад доста!
Јанко: И то је у реду; радуј се овоме...