Госпа Међугорска видиоцу Јакову: Одвешћу те да видиш небо

„Одвешћу те да видиш рај…”

ЈАКОВ: Узео нас је за руку.. баш је трајало...

ОТАЦ ЛИВИО: Слушај Јакова; Желео бих појашњење. Да ли вас је узео за десну или за леву руку?

ЈАКОВ: Не сећам се.

ОТАЦ ЛИВИО: Знаш ли зашто те питам? Вицка увек каже да ју је Госпа узела за десну руку.

ЈАКОВ: А онда ме је ухватио за леву руку.

ОТАЦ ЛИВИО: И шта се онда догодило?

ЈАКОВ: После тога заиста није дуго трајало... Одмах смо видели небо...

ОТАЦ ЛИВИО: Слушај, али како си успео да изађеш из куће?

ЈАКОВ: Госпа нас је узела и све се отворило.

ОТАЦ ЛИВИО: Да ли се отворио кров?

ЈАКОВ: Да, све. Тада смо одмах стигли у Рај.

ОТАЦ ЛИВИО: У трену?

ЈАКОВ: У трену.

ПАДРЕ ЛИВИО: Док сте се пењали на небо, да ли сте погледали доле?

ЈАКОВ: Не.

ОТАЦ ЛИВИО: Зар ниси погледао доле?

ЈАКОВ: Не.

ОТАЦ ЛИВИО: Зар ниси ништа видео док си се пењао?

ЈАКОВ: Не, не, не. Улазимо у овај огроман простор…

ОТАЦ ЛИВИО: Тренутак. Чуо сам да си први прошао кроз врата. Да ли је било врата или није било?

ЈАКОВ: Да, било је. Вицка каже да је и видјела..., како кажу...

ОТАЦ ЛИВИО: Свети Петре.

ЈАКОВ: Да, Свети Петар.

ОТАЦ ЛИВИО: Јесте ли га видели?

ЈАКОВ: Не, нисам гледао. Тада сам се толико уплашио да у глави не знам шта…

ОТАЦ ЛИВИО: Вицка је уместо тога све погледала. Истина, она увек види све, чак и на овој земљи.

ЈАКОВ: Била је храбрија.

ОТАЦ ЛИВИО: Кажете да сте погледали доле и видели земљу малу, а кажете и да су пре уласка у рај била затворена врата. Био је затворен?

ЈАКОВ: Да, а онда се постепено отворило и ми смо ушли.

ОТАЦ ЛИВИО: Али ко је отворио?

ЈАКОВ: Не знам. сам…

ОТАЦ ЛИВИО: Да ли се сам отворио?

ЈАКОВ: Да, да.

ОТАЦ ЛИВИО: Да ли је отворено испред Богородице?

ЈАКОВ: Да, да, тако је. Улазимо у овај простор…

ОТАЦ ЛИВИО: Слушај, јеси ли ходао по нечем чврстом?

ЈАКОВ: Шта? Не, нисам ништа осетио.

ОТАЦ ЛИВИО: Заиста вас је обузео велики страх.

ЈАКОВ: Ех, стварно нисам осетио ноге, руке, ништа у том тренутку.

ПАДРЕ ЛИВИО: Да ли те је Госпа држала за руку?

ЈАКОВ: Не, после ме више није држао за руку.

ОТАЦ ЛИВИО: Она је претходила вама, а ви сте за њом.

ЈАКОВ: Да.

ОТАЦ ЛИВИО: Очигледно је да вас је она претходила у то тајанствено царство.

ЈАКОВ: Хајде да уђемо у овај простор...

ПАДРЕ ЛИВИО: Чак и да је Мадона била тамо, да ли сте се и даље плашили?

ЈАКОВ: Ох!

ОТАЦ ЛИВИО: Невероватно, плашио си се!

ЈАКОВ: Јер, као што сам већ рекао, да ли мислите...

ОТАЦ ЛИВИО: Било је то потпуно ново искуство.

ЈАКОВ: Све ново, јер никад нисам мислио... Знао сам, јер су нас од детињства учили, да постоји рај, као и пакао. Али знате, када се детету прича о тим стварима, оно се ужасно плаши.

ОТАЦ ЛИВИО: Не смемо заборавити да је Вицка имала шеснаест, а Јаков само једанаест. Важна разлика у годинама.

ЈАКОВ: О, заиста.

ОТАЦ ЛИВИО: Наравно, то је сасвим разумљиво.

ЈАКОВ: А кад детету кажеш: „Сад ћу те одвести да видиш оне ствари тамо“, мислим да се оно уплаши.

ОТАЦ ЛИВИО: (обраћа се присутнима): „Има ли овде дечака од десет година? Ено га. Погледај како је мали. Одведи га у загробни живот па ћеш видети да ли се неће уплашити”.

ЈАКОВ: (обраћа се детету): Не желим ти то.

ОТАЦ ЛИВИО: Дакле, да ли сте осетили велику емоцију?

ЈАКОВ: Дефинитивно.

Рајска радост

ОТАЦ ЛИВИО: Шта си видео на небу?

ЈАКОВ: Уђимо у овај огроман простор.

ОТАЦ ЛИВИО: Огроман простор?

ЈАКОВ: Да, лепо светло у коме се види унутра... Људи, много људи.

ОТАЦ ЛИВИО: Да ли је рај препун?

ЈАКОВ: Да, има много људи.

ОТАЦ ЛИВИО: Срећом да.

ЈАКОВ: Људи који су били обучени у дуге хаљине.

ПАДРЕ ЛИВИО: Да ли се облачиш, у смислу дугих туника?

ЈАКОВ: Да, људи су певали.

ОТАЦ ЛИВИО: Шта је певао?

ЈАКОВ: Певао је песме, али нисмо разумели шта.

ПАДРЕ ЛИВИО: Претпостављам да су добро певали.

ЈАКОВ: Да, да. Гласови су били прелепи.

ОТАЦ ЛИВИО: Лепи гласови?

ЈАКОВ: Да, лепи гласови. Али оно што ме је највише погодило је та радост коју сте видели на лицима тих људи.

ОТАЦ ЛИВИО: Јесте ли видели радост на лицима људи?

ЈАКОВ: Да, на лицима људи. И то је та радост коју осећаш изнутра, јер до сада смо говорили о страху, али када смо ушли у рај, у том тренутку сте осетили радост и мир који се може осетити на небу.

ОТАЦ ЛИВИО: Да ли сте и ви то осетили у свом срцу?

ЈАКОВ: И мени у срцу.

ОТАЦ ЛИВИО: И тако сте у извесном смислу окусили мало раја.

ЈАКОВ: Окусио сам ту радост и мир који се осећа на Небу. Зато сваки пут када ме људи питају какво је Небо, не волим да причам о томе.

ОТАЦ ЛИВИО: То се не може изразити.

ЈАКОВ: Зато што верујем да рај није оно што заиста видимо очима.

ОТАЦ ЛИВИО: Занимљиво шта говориш..

ЈАКОВ: Рај је оно што видимо и осећамо у срцу.

ОТАЦ ЛИВИО: Ово сведочанство ми се чини изузетно и веома дубоко. У ствари, Бог се мора прилагодити слабости наших телесних очију, док је у срцу да нам може саопштити најузвишеније стварности натприродног света.

ЈАКОВ: Оно што осећаш у себи је најважније. Из тог разлога, чак и да сам желео да опишем шта сам осећао на Небу, никада не бих могао, јер оно што је моје срце осећало не може се изразити.

ПАДРЕ ЛИВИО: Рај, дакле, није био толико оно што си видео колико оно што си осетио милошћу у себи.

ЈАКОВ: Оно што сам чуо, свакако.

ОТАЦ ЛИВИО: А шта си чуо?

ЈАКОВ: Неизмерна радост, мир, жеља да останем, да увек будем ту. То је стање у коме не размишљаш ни о чему ни о коме другом. Осећате се опуштено на све начине, невероватно искуство.

ОТАЦ ЛИВИО: Па ипак си био дете.

ЈАКОВ: Био сам дете, да.

ОТАЦ ЛИВИО: Јеси ли све ово осетио?

ЈАКОВ: Да, да.

ОТАЦ ЛИВИО: А шта је Госпа рекла?

ЈАКОВ: Госпа је рекла да људи који су остали верни Богу иду у рај. Зато, када говоримо о небу, сада се можемо присетити ове Госпине поруке која каже: „Дошао сам овде да вас све спасем и све вас доведем. једног дана од мог Сина”. Тако ћемо сви моћи да упознамо ту радост и мир који осећамо у себи. Тај мир и све што нам Бог може дати доживљава се на Небу.

ОТАЦ ЛИВИО: Слушај

ЈАКОВ: Јесте ли можда видели Бога на небу?

ЈАКОВ: Не, не, не.

ОТАЦ ЛИВИО: Јесте ли само окусили његову радост и његов мир?

ЈАКОВ: Дефинитивно.

ПАДРЕ ЛИВИО: Радост и мир које Бог даје на небу?

ЈАКОВ: Свакако. А после овога…

ОТАЦ ЛИВИО: Јесу ли и анђели били тамо?

ЈАКОВ: Нисам их видео.

ОТАЦ ЛИВИО: Ниси их видео, али Вицка каже да су изнад њих летели анђели. Апсолутно тачно запажање, с обзиром да на Небу постоје и анђели. Само да не гледате превише у детаље и увек идете на оно најважније. Пажљивији сте на унутрашња искуства него на спољашњу стварност. Када сте описивали Госпу, нисте се толико осврнули на спољашња обележја, али сте одмах схватили њен став мајке. Исто тако што се тиче Неба, ваше сведочанство је првенствено о великом миру, неизмерној радости и жељи да се тамо остане.

ЈАКОВ: Дефинитивно.

ОТАЦ ЛИВИО: Па, шта још рећи о небу, Јакове?

ЈАКОВ: Ништа друго из Раја.

ОТАЦ ЛИВИО: Слушај, Јаков; када видите Мадону, зар не осећате већ мало раја у свом срцу?

ЈАКОВ: Да, али је другачије.

ОТАЦ ЛИВИО: Ах да? А каква је разноликост?

ЈАКОВ: Као што смо рекли, Госпа је Мајка. У Рају не осећаш ту врсту радости, већ другу.

ОТАЦ ЛИВИО: Мислите на другачију радост?

ЈАКОВ: Осећаш другу радост, другачију од оне коју осећаш када видиш Госпу.

ПАДРЕ ЛИВИО: Када видите Мадону, какву радост осећате?

ЈАКОВ: Мајчина радост.

ПАДРЕ ЛИВИО: Уместо тога, како је радост на небу: да ли је већа, мања или једнака?

ЈАКОВ: За мене је то већа радост.

ПАДРЕ ЛИВИО: Је ли онај у рају већи?

ЈАКОВ: Већи. Зато што мислим да је рај најбоље што можете добити. Али и Госпа вам даје много радости. То су две различите радости.

ПАДРЕ ЛИВИО: То су две различите радости, али она небеска је заиста божанска радост, која произилази из контемплације Бога лицем у лице. Добили сте аванс, у мери у којој сте то могли да приуштите. Лично могу да кажем да у бројним мистичним текстовима које сам прочитао током свог живота, никада нисам чуо да је Рај описан на тако узвишене и заносне изразе, чак и ако је обележен највећом једноставношћу и заиста свима разумљив.

ОТАЦ ЛИВИО: Браво, Јакове! Сада идемо да видимо Чистилиште. Дакле, изашао си из раја... Како се то догодило? Да ли вас је Госпа извела?

ЈАКОВ: Да, да. И нашли смо се…

ПАДРЕ ЛИВИО: Извините, али имам једно питање: да ли је по вашем мишљењу рај место?

ЈАКОВ: Да, место је.

ПАДРЕ ЛИВИО: Место, али не као што постоје на земљи.

ЈАКОВ: Не, не, бескрајно место, али није као код нас овде. То је друга ствар. Сасвим друга ствар.