Госпа из Међугорја: порука за последње дане поста је ова ...

20. фебруара 1986

Драга децо, друга порука за дане поста је следећа: обновите своју молитву пред крстом. Драга децо, дајем вам посебне благодати, а Исус са Крста даје вам посебне дарове. Дочекајте их и живите! Медитирајте о Исусовој страсти и уједините се са Исусом у животу. Хвала вам што сте се одазвали мом позиву!

Неке одломке из Библије који нам могу помоћи да разумемо ову поруку.

Постанак 7,1-24
Господ је рекао Ноју: „Ти и сва твоја породица уђите у ковчег, јер сам вас видео пре мене у овој генерацији. Из сваког животињског света понесите са собом седам парова, мужјака и женку; од животиња које нису очишћене у пару, мужјак и његова женка.

Такође од чистих небеских птица, седам парова, мужјака и женки, који ће одржавати расу живом на целој земљи. Јер за седам дана учинићу кишу на земљи четрдесет дана и четрдесет ноћи; Уништићу са земље свако биће које сам створио “.

Ноје је урадио оно што му је Господ заповедио. Ноје је било шест стотина година кад је дошла поплава, односно воде на земљи. Ноје је ушао у ковчег и са њим његови синови, супруга и жене његове деце, да побегну из воде поплаве. Чисте животиње и нечисте животиње, птице и сва створења која пужу по земљи улазили су два по два са Нојем у ковчег, мушки и женски, како је Бог заповедио Ноју.

После седам дана поплавне воде биле су на земљи; у шестостој години Нојевог живота, у другом месецу, седамнаестог у месецу, баш тог дана, избили су сви извори великог понора и отворили се небески прозори.

Киша је падала на земљу четрдесет дана и четрдесет ноћи. Истог дана Ноје је ушао у ковчег са синовима Шемом, Хамом и Јафетом, супругом Нојевом, три жене његова три сина: и они и сви живи према својој врсти и сва стока по својој врсти и сви гмизавци који пузе по земљи према својој врсти, све птице према својој врсти, све птице, сва крилата бића.

Тако су дошли до Ноје у ковчегу, два по два, свих меса у којима је дах живота. Они који су дошли, мушко и женско од свих тела, ушли су онако како им је Бог заповедио.Господ је затворио врата за собом. Потоп је трајао на земљи четрдесет дана: воде су се подигле и подигле ковчег који се подигао на земљи.

Воде су постале моћне и порасле су много изнад земље и ковчег је плутао по водама. Воде су се уздизале све више и више изнад земље и прекривале све највише планине које су под целим небом. Воде су премашиле планине које су прекрили за петнаест лаката. Изгинуло је свако живо биће које се креће по земљи, птице, стока и звери и сва бића која се роје земљом и сви људи.

Свако биће које у носницама има дах живота, односно оно што је било на сувом, умрло је. Тако је истребљено свако биће на земљи: од људи, до домаћих животиња, гмизаваца и птица небеских; били су истребљени са земље и остали су само Ноје и ко је био с њим у ковчегу. Воде су остале високо изнад земље сто педесет дана.