Госпа Међугорје доводи небеског видјелог Вицка

Вицково путовање

Отац Ливио: Реците ми где сте били и у колико сати.

Вицка: Били смо у малој кући Јаков кад је дошла Мадона. Било је поподне, око 15,20. Да, било је 15,20.

Отац Ливио: Ниси ли чекао указање Мадоне?

Вицка: Не. Јаков и ја смо се вратили у Читлукову кућу у којој је била његова мама (Напомена: Јакова мама је сада мртва). У Јаковљевој кући налазе се спаваћа соба и кухиња. Њена мама је отишла по нешто да припреми храну, јер смо мало касније требали ићи у цркву. Док смо чекали, Јаков и ја смо започели гледање фотоалбума. Јаков је изненада сишао с кауча пре мене и схватио сам да је Мадона већ стигла. Одмах нам је рекао: "Вика, Вика и ти, Јаков, дођи са мном да видимо Небо, Чистиште и Пакао". Рекла сам себи: "Ок, ако то жели наша Госпа". Јаков је уместо тога рекао Госпи: „Ви доведите Вицка, јер они су много браће. Не доводите ме који сам једино дете. " Рекао је то зато што није желео да иде.

Отац Ливио: Очигледно је мислио да се више никада нећете вратити! (Напомена: Јакова невољност била је провидна, јер то чини приче још веродостојнијом и стварнијом.)

Вицка: Да, мислио је да се више никада нећемо вратити и да ћемо заувек отићи. У међувремену, мислио сам колико ће сати или колико дана проћи и питао сам се хоћемо ли ићи горе или доле. Али у трену ме Мадона узела десном руком, а Јаков левом, а кров се отворио да нас прође.

Отац Ливио: Да ли се све отворило?

Вицка: Не, није се све отворило, само онај део који је требао да се пробије. За неколико тренутака стигли смо у Рај. Док смо се успињали, угледали смо малене кућице, мање него кад смо их видели из авиона.

Отац Ливио: Али ви сте гледали доле, док сте се носили?

Вицка: Док смо били одгајани, гледали смо доље.

Отац Ливио: И шта сте видели?

Вицка: Све врло мало, мање него када идете авионом. У међувремену сам размишљао: "Ко зна колико сати или колико дана треба!" . Уместо у тренутак смо стигли. Видео сам велики простор….

Отац Ливио: Слушајте, негде сам прочитао, не знам да ли је то истина, да су врата, поред њих прилично стара особа.

Вицка: Да, да. Има дрвена врата.

Отац Ливио: Велики или мали?

Вицка: Одлично. Да супер.

Отац Ливио: Важно је. То значи да многи људи улазе у њега. Да ли су врата била отворена или затворена?

Вицка: Било је затворено, али Госпа га је отворила и ми смо ушли у њу.

Отац Ливио: Ах, како сте га отворили? Да ли се отворио сам?

Вицка: Сама. Отишли ​​смо до врата која су се сама отворила.

Отац Ливио: Изгледа да разумем да је Госпа заиста врата у небо!

Вицка: Десно од врата био је Свети Петар.

Отац Ливио: Како сте знали да је то С. Пиетро?

Вицка: Одмах сам знала да је то он. Са кључем, прилично малим, са брадом, мало стаситим, са косом. Остао је исти.

Отац Ливио: Да ли је стајао или седео?

Вицка: Устани, стани до врата. Чим смо ушли, наставили смо ходати, можда три, четири метра. Нисмо посетили цео рај, али Госпа нам је то објаснила. Видели смо велики простор окружен светлошћу која овде не постоји на земљи. Видели смо људе који нису ни дебели ни мршави, али сви су исти и имају тробојку у боји: сиву, жуту и ​​црвену. Људи ходају, певају, моле се. Лете и мали Анђели. Госпа нам је рекла: "Погледајте колико су задовољни и задовољни људи који су овде на Небу." То је радост која се не може описати и која не постоји овде на земљи.

Отац Ливио: Госпа вас је учинила да разумете суштину Раја, а то је срећа која се никада не завршава. "На небу је радост", рекао је у поруци. Потом вам је показао савршене људе и без икаквих физичких недостатака да бисте нас разумели да ћемо, када дође васкрсење мртвих, имати тело славе попут Ускрслог Исуса. Ипак бих волела да знам какву хаљину носе. Тунике?

Вицка: Да, неке тунике.

Отац Ливио: Да ли су отишли ​​до дна или су били кратки?

Вицка: Били су дуги и ишли су скроз.

Отац Ливио: Какве су боје биле тунике?

Вицка: Сива, жута и црвена.

Отац Ливио: По вашем мишљењу, да ли ове боје имају значење?

Вицка: Госпа нам то није објаснила. Кад жели, Госпа објашњава, али у том тренутку није нам објаснила зашто имају тунике три различите боје.

Отац Ливио: Какви су анђели?

Вицка: Анђели су попут мале деце.

Отац Ливио: Да ли имају полно тело или само главу као у барокној уметности?

Вицка: Имају цело тело.

Отац Ливио: Да ли носе и тунике?

Вицка: Да, али кратак сам.

Отац Ливио: Да ли видите ноге?

Вицка: Да, јер немају дуге тунике.

Отац Ливио: Имају ли мала крила?

Вицка: Да, имају крила и лете изнад људи који су на Небу.

Отац Ливио: Једном је Госпа говорила о побачају. Рекао је да је то тежак грех и они који га набаве морат ће одговорити за њега. Деца, с друге стране, нису крива за то и она су као мали анђели на небу. По вашем мишљењу, да ли су мали рајски анђели та побачена деца?

Вицка: Госпа није рекла да су мали Анђели на небу деца побачаја. Рекао је да је абортус велики грех и да реагују они који су то учинили, а не деца.