Смрт није ништа "прави смисао вечног живота"

Смрт није ништа. Није битно.
Управо сам отишао у суседну собу.
Ништа се није догодило.
Све остаје тачно онако како је било.
Ја сам ја а ти си ти
а прошли живот који смо тако лепо живели је непромењен, нетакнут.
Оно што смо били пре једно за друго, и даље смо.
Зови ме старим познатим именом.
Разговарај са мном на исти нежни начин као и увек.
Не мењајте тон гласа,
Не изгледајте свечано или тужно.
Наставите да се смејете ономе што нас је насмејало,
од оних ситница које су нам се толико допале кад смо били заједно.

Насмешите се, мислите на мене и молите се за мене.
Моје име је увек позната реч од раније.
Изговорите то без и најмањег трага сенке или туге.
Наш живот задржава сав смисао који је одувек имао.
Исто је као и пре,
Постоји континуитет који се не прекида.
Шта је ово смрт, осим тривијалне несреће?
Зашто бих био изван вашег ума само зато што сам вам изван погледа?

Нисам далеко, на другој сам страни, одмах иза угла.
Све је у реду; ништа није изгубљено.
Кратки тренутак и све ће бити као и пре.
И како ћемо се смејати проблемима раздвајања када се поново сретнемо!