30 грегоријанских светих миса: побожност коју воле мртви

30 СВЕТИХ ГРИГОРИЈАНСКИХ МИСА ЗА МРТВЕ

Порекло (Архитекта ове побожности је св. Григорије Велики, папа...) Најважније указање и свакако пуно позитивних последица о коме се говори у XNUMX. књизи Дијалога, јесте указање покојног монаха Јуста који је преминуо у год. римског манастира, чији је био претпостављени Григорије, пре него што је изабран за папу, Грегорио М. који је понекад могао деловати грубо према другима пошто је био строг према себи, био је обавештен о недостатку правила реда од стране монаха Јуста и казнио га, јер је у њему изазвао покајање и надокнаду, веома оштро по његовој смрти, па чак и после смрти, наредивши посебну сахрану за сиромашног монаха.

С тим у вези, папа касније прича: «30 дана после смрти монаха Ђуста осетио сам саосећање према сиромашном покојном брату; Са великим болом сам размишљао о његовим боловима у Чистилишту и смислио сам начин да га ослободим од њих, тада сам га назвао Преподобни, игуман нашег манастира, и пун бола рекао сам му: „Прошло је много времена. сада када се покојни брат мучио у Чистилишту; треба да му понудимо дело милосрђа, колико год можемо да га ослободимо његових болова. Зато идите и принесите за њега 30 узастопних дана свету жртву мису, тако да никада неће бити дана када се за њега не слави с. маса“. Прешус је урадио како му је наређено. Сада док смо размишљали о другим стварима и нисмо бројали дане, једном у ноћи монах се Јуст појавио у визији свом телесном брату Копиозу. Када је то видео, упитао га је: „Шта је брате, како си? (како то код тебе) „Тај је одговорио:“ До сада сам био јако лош, а сада сам добро; јер сам данас дочекан у Причешће Светих на Небу. Брат Копиосо је то одмах испричао својој браћи у манастиру. Затим су пажљиво избројали дане и гле, био је управо тридесети дан у коме се слави с. миса за њега. Док Копиосо није знао ништа о томе и браћа нису знала за Копиосову визију, он је знао шта су браћа урадила и шта је видео да су браћа знала.

Визија и жртва су се сложили, стога је било очигледно да је покојни монах Ђусто био ослобођен болова Чистилишта кроз прославе с. Жртвовање.

Побожна употреба такозваних „грегоријанских миса“ датира још од ове приче о светом Григорију М.: празнује се тридесет узастопних дана. Мисе за покојне у сигурној нади да покојници тако могу задобити благословену славу на небу. Касније у истом поглављу с. Григорије такође прича о покојнику који се јавио свештенику и замолио га да му помогне: „Свештеник се недељу дана са великим сузама покајао у корист покојника и прославио с. Жртвовање и тада га више дана није нашао на месту где га је раније видео. Стога је јасно колико приношење свете мисе користи убогим душама, будући да душе мртвих то траже од живих и дају до знања да кроз то с. жртву могли су да имају ослобођење од својих болова.

У погл. 39. књиге Дијалога, где свети Григорије доказује библијским аргументима постојање Чистилишта после смрти, он ипак износи ово незаборавно запажање: „Ово се мора знати да тамо у Чистилишту нико не може задобити опроштење ни најмањег. греси лаки, ако овде на земљи није то најпре добрим делима заслужио! Нико не прима ако први није дао!“