Исусова обећања за оданост Марији Жалосној

Света Бонавентура, окрећући се блаженој Дјеви, каже јој: „Госпођо, зашто си и ти хтела да идеш да се жртвујеш на Калварији? Зар није било довољно да нас откупи распетог Бога, који је хтео да буде разапет и Ти, Његова Мајка? “. Ох, наравно. Исусова смрт била је довољна да спаси свет, а такође и бесконачне светове, али ова добра Мајка која нас је толико волела желела је да допринесе нашем спасењу заслугама својих патњи које нам је понудила на Калварији. Из тог разлога свети Алберт Велики тврди да као што морамо бити захвални Исусу за Његову муку понуђену за нашу љубав, тако морамо бити захвални и Марији за мучеништво које је спонтано желела да пати за наше спасење смрћу свог Сина. Додао сам СПОНТАНО, јер како је Анђео открио Санта Бригиди, ова наша тако јадна и добродушна Мајка више је волела да трпи било какав бол, уместо да зна душе које нису откупљене и остављене у свом древном греху.

Може се рећи да је Маријино једино олакшање у великој боли страсти њеног Сина била сигурност да ће Исусова смрт откупити изгубљени свет и помирити се с Богом људима који су се против њега побунили Адамовим грехом. Тако велика Маријина љубав заслужује захвалност од нас, а захвалност се манифестује барем у медитацији и саосећању са њеним боловима. Али због тога се пожалила Санта Бригиди рекавши да јој је мало ко био близу у патњи, већина их је живјела, а да је се ни не сјећа. Из тог разлога препоручујем Светитељки да се сети својих болова: „Гледам међу оне који живе на земљи, али проналазим врло мало оних који ме саосећају и медитирају о мојој боли до сада, кћери моја, иако ме многи забораве; МЕНЕ НЕ ЗАБОРАВАШ; РАЗМИСЛИТЕ МОЈ БОЛ И ИМИТИРАЈ МЕ КОЛИКО МОЖЕТЕ И ТРПИТЕ СА МНОМ ”. Да би схватила колико Дјевица воли да се присјећамо Њених патњи, довољно је знати да се 1239. године појавила седморици својих поклоника, који су тада били оснивачи Маријиних слуга с црном хаљином у руци, и повјерила им да ако су желели да јој удовоље, често су медитирали о Њеним боловима. Стога их је, подсећајући на своје патње, подстакао да од тог тренутка носе ту суморну одећу.

Сам Исус Христос открио је блаженој Вероники да Бинаско да је готово срећнији кад види да бића утеше Мајку, а не себе. У ствари, рекао јој је: „КЋЕРИ СУЗЕ ПРОЛИЈЕВЕ ЗА МОЈОМ СТРАСТОМ СУ МИ ДРАГЕ; АЛИ ОТКАД ОБОЖАВАМ МАЈКУ СА ИММЕНСКОМ ЉУБАВЉУ, ВЕЋА МИ ЈЕ ДА БУДЕ МЕДИТИРАНА ПАТЊА КОЈА СЕ ДОГОДИЛА У МОЈОЈ СМРТИ “. Стога су благодати које је Исус обећао поклоницима Маријиних болова веома велике. Пелбарто износи садржај откривења које је добио од свете Елизабете. Видела је да Јован Еванђелист, после Успења Пресвете Богородице на небо, жели да је поново види. Добио је благодат и јавила му се његова драга Мајка, а са њом и Исус Христос. Тада је чула да је Марија замолила свог Сина за неку посебну благодат за поклонике Његове туге и да јој је Исус обећао четири главне благодати за ову побожност:

Л. КОЈИ СЕ У ПАТЊИ ПОЗИВА НА БОЖАНСКУ МАЈКУ, ДАРОВА ЋЕ ПЕНЕТИРАТИ СВЕ СВОЈЕ ГРЕХЕ ПРИЈЕ УМИРЕЊА.

2. ОНА ЋЕ ПОСВЕЋИТИ ОВОЈ ПОСВЕТЕНИ У ПАТЊИ, ПОСЕБНО У ВРЕМЕ СМРТИ.

3. ИМПОРИСАТ ЋЕТЕ ЊИХ ПАМЋЕЊЕ НА СТРАСТ, А НЕБЕС ЋЕ ИМ ДАТИ НАГРАДУ.

4. ОВЕ ПОСВЕЋЕНИЦЕ ЋЕ БИТИ ПОВЈЕРЕНЕ МАРИЈИНОЈ ЗАШТИТИ, ДА БИ ЊИХ У ЗАДОВОЉСТВО УПОРАБИЛИ И ДОБИЛИ СВИХ ХВАЛА КОЈЕ ЖЕЛИТЕ