Писмо Падре Пија о Анђелу чувару: „благословено друштво“

У писму које је Падре Пио написао Раффаелини Церасе 20. априла 1915. године, светац узвисује љубав Божију која је човеку дала тако велик дар као Анђео чувар:
«О Раффаелина, колико је утјешно знати да смо увијек у притвору небеског духа, који нас чак и не напушта (дивљење!) Чином који се гади Богу! Како је слатка ова велика истина за верујућу душу! Кога се онда може побожна душа плашити онога ко покушава да воли Исуса, имајући увек са собом тако угледног ратника? Или можда није био један од многих који су заједно са анђелом Светим Михаилом тамо горе у емпирију бранили част Божију против сатане и против свих осталих побуњених духова и коначно их свели на свој губитак и везали натраг у пакао?
Па, знајте да је још увек моћан против Сатане и његових сателита, његова добротворност није пропала, нити може икада да нас одбрани. Стекните добру навику да увек мислите на њега. Да нам је близу небески дух, који нас од колевке до гроба ни на тренутак не напушта, води, штити као пријатељ, брат, увек мора успети да нас утеши, посебно у најтужнијим часовима за нас.
Знајте, или Раффаелина, да се овај добри анђео моли за вас: он нуди Богу сва ваша добра дела која чините, ваше свете и чисте жеље. У часовима када вам се чини да сте сами и напуштени, не жалите се што немате пријатељску душу, којој се можете отворити и поверити јој своје болове: забога, не заборавите овог невидљивог сапутника, увек присутног да те слушам, увек спреман да те утешим.
О дивна присност, о блажено друштво! Или кад би сви људи знали како да разумеју и цене овај веома велики дар који нам је Бог, у прекомерној љубави према човеку, доделио овај небески дух! Често се сетите његовог присуства: потребно је поправити га оком душе; хвала му, моли га. Тако је нежан, тако осетљив; поштујте га. Непрестано се плашите да не увредите чистоту његовог погледа. Често призивајте овог анђела чувара, овог благотворног анђела, често понављајте прелепу молитву: „Анђео Божији, који си мој чувар, поверен ти добротом небеског Оца, просвети ме, чувај, води ме сада и увек“ ( Еп. ИИ, стр. 403-404).